Kako se obratiti nebinarnim osobama? Evo šta kaže čuveni srpski seksolog

M. L.
Vreme čitanja: oko 6 min.

Ljude najviše buni termin nebinarnosti

Foto: Shutterstock

U posleratnim decenijama, društvo je postepeno postajalo sve otvorenije prema različitim identitetima i izražavanjima rodnih identiteta. Poslednji događaji na Evroviziji su podstakli Švajcarce da otvoreno razmotre pitanje priznavanja nebinarnih osoba. Ova diskusija izazvala je živu debatu, postavljajući pitanja o prirodi rodnog identiteta, pravima nebinarnih osoba i pravnim aspektima priznavanja takvih identiteta u svetu.

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su prof dr. Aleksandar Milošević, seksolog i urolog, psiholog Željko Mašović i Marko Mihailović, aktivista LGBT+ populacije.

Marko ističe da ljude najviše buni termin nebinarnosti.

"Muči ih termin nebinarnost, posebno što podrazumeva biti nebinarna osoba. Kada gledamo s aspekta pola nasuprot roda, pol je biološka kategorija. Kod većine ljudi on je prosto medicinska stvar; da li su muškog ili ženskog pola, određuje se naspram genitalija. Postoje različite hromozomske operacije koje dovode do međustanja poput interseks osoba, koje se rode s polnim karakteristikama oba pola, nijednog pola, ili mešovitog, tako da je to sa strane pola. Sa strane roda, to je naš unutrašnji osećaj s kojim društvenim odlukama se mi identifikujemo. Ljudi se najčešće identifikuju u skladu. Postoje neki ljudi koji ne smatraju da spadaju ni pod jedan rod; ne osećaju se ni kao muškarci, ni kao žene, ili kao i muškarci i žene. Ono što ljude buni je to što ne znaju da je rod društveni konstrukt. Mi smo kao društvo vremenom odlučili šta su muške uloge, a šta je uloga žene. Danas, u zapadnom delu Evrope, ima više slobode da se priča u okviru manjina, a sada je evidentno došlo vreme da se priča i o nebinarnim osobama. To nije novo samo u zapadnim društvima. U Indiji, Bangladešu, postoje hičre, koji postoje od antičkog vremena. To su ljudi koji ne spadaju u binarnu kategoriju. Ima raznih kultura u različitim delovima sveta. Nije nikakva novotarija, ali je novina da možemo da pričamo o tome. Mislim da se ne priča dovoljno o tome kako treba da tretiramo ljude koji su nebinarni. Svako daje sebi za pravo da napada i osuđuje nešto što ne razume. Mislim da bi trebalo da radimo na tome da stvari učimo i razumemo. Bune ih i zamenice"- kazao je Mihailo i objasnio da bi se kod nas u formalnom obliku oslovljavali s "vi".

"Nebinarne osobe nemaju problem da ih oslovljavate muškim ili ženskim zamenicama, ili i muškim i ženskim. U Srbiji nema puno ljudi koji kažu da su nebinarne osobe, pa tako i nemamo kulturu tog trećeg roda. Problem je u tome što nema dijaloga mnogo oko toga - kazao je Mihailović i objasnjava kako neko shvati da je nebinarna osoba.

"To je individualno. Ljudi, kada odluče, kad god da im je lakše da se identifikuju tako. U kulturi poput Srbije, gde su stvari polarizovane, gde postoji jedno ili drugo, sumnjam da postoji komfor da se ljudi slobodno izjašnjavaju kao nebinarne osobe, kada ovde ne možete da se izrazite ni kao gej ili biseksualna osoba, jer vas čeka ogromna stigma. Nebinarne osobe nemaju plodno tle da mogu produktivno da razgovaraju i da zajedno sa društvom rastu".

Prof. dr Aleksandrar Milošević kaže da se polni identitet formira do treće godine.

"Identitet pola se formira već u trećoj godini, tako da se i menja kroz ceo život. Svi smo polno različiti i prema identitetu i prema afinitetu. Vrlo je malo čistih osoba koje su čisti heteroseksualci ili homoseksualci. Sve je to negde između. Ako se formira ličnost u trećoj godini, na nju može da utiče, posebno u pubertetu i kasnije i ta spoljna sredina, da se on opredeli za pol, ako on nije onaj biološki čist heteroseksualac, transseksualac ili transrodna ličnost. Zato postoje specijalizovani psihijatrijski timovi koji se bave ličnostima, da bi otkrili njegov identitet i polni afinitet, jer nije lako promeniti čoveku pol, tek tako. Onda se olako prilazi tome i veoma lako se greši - priča doktor.

"Stvari se menjaju i nauka. Menjaju se nazivi i doktrina i smatra se da su to normalni ljudi i normalne osobine ljudi, seksualne osobine. Tu ima i dobrih ljudi, koji se najčešće ne eksponiraju mnogo, za razliku od ovih estradnih ljudi koji se ekspouniraju. Dobro je da postoje slobode i da se pokažu različiti seksualni afiniteti i identiteti koji se formiraju od treće godine, odnosno u utrobi, jer se smatra da se organi formiraju do trećeg meseca, a posle se mozak razvija kroz ceo život - kaže doktor i objašnjava da nikada ne prestaje formiranje ličnosti.

"Nikada ne prestaje, samo što je u startu mnogo izraženije i burnije, a posle toga ide nijansiranje. Nijedan čovek nije isti u seksualnom obliku, to treba da bude ravnopravno i ljudi ne treba da se plaše tih drugačijih ljudi.

Seksualno opredeljenje nebinarne osobe

"Prvo, javnost treba da se osvesti i prihvati. Danas u političkim, estradnim i javnim krugovima, postoji mnogo zloupotrebe. Često se pojavljuju ličnosti u drugom polu, što mislim da je i Evrovizija bila jedan biznis centar, koji ne verujem da ih je dobro obučio da prihvataju te različitosti, već je više bio ekonomski proces. Možda je to bila ekonomska zloupotreba" - rekao je prof. dr Aleksandar Milošević.

Psiholog Mašović

"Jako malo ljudi su hromozonski opredeljeni u jednom ili drugom pravcu. Rod je jezička kategorija. Apropo TO ILI ONO. To je vrlo uvredljivo, jer je nama taj srednji rod, osim kada se koristi za dete, za nešto neživo ili za nešto što je ispod tebe. Trebalo bi da pronađemo novu reč da bismo to imenovali. Imamo problem i sa rodnom ravnopravnošću u vezi s pojedinim profesijama, nemamo adekvatnu reč, pa sada nešto pravimo. Ja sam tog stava da svaki čovek treba da ima slobodu i da bude kakav želi, ukoliko ne ugrožava nekog drugog čoveka" - kaže Mašović.

Profesor Milošević smatra da Evrovizija ne predstavlja pravu prezentaciju normalnih stvari.

Evrovizija možda ne predstavlja pravu prezentaciju normalnih stvari. Normalne stvari su različitosti, ali da li je to put za naciju koja je većina u šoku ili je put ka diskretnijem prihvatanju različitosti i shvatanju da je to normalna pojava? - rekao je profesor i dodaje da Evrovizija nije bila samo umetničko izražavanje:

Ona je poslala sasvim drugu poruku. Navodno poruku slobode, ali to nije pomoglo da se sloboda ostvari. Edukacija ljudi je ključna, kako bi shvatili da su svi ljudi normalni.

Profesor je objasnio i šta je nebinarna osoba

- Može da bude androgena, da bude više muškarac ili žena, da bude fluidna između dva pola. Zavisi kako to prepoznati. Bilo je psiholoških pokušaja da se osoba promeni, ali ako dođe do te promene, osobe su nesrećne. Osobi mora da se pomogne da ona svoj identitet prepozna. Seksualnost se do kraja života menja, ali malo. Ako je neko čita binarna osoba sa nekim različitostima malim između njih, to ne može da se promeni, on je takav. Društvo treba menjati da prihvata različitosti i da je različitost sreća za ovu zemlju. Bilo bi jako monotono da smo svi isti - zaključio je prof. dr Milošević u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)