SPC sutra slavi Svetog Vasilija Ostroškog: Zbog jedne stvari i muslimani dolaze pred njegove mošti

Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene - svako kome je ovaj svetac pomogao

Srpska pravoslavna crkva sutra će proslaviti Svetog Vasilija Ostroškog, praznik posvećen velikom čudotvorcu i iscelitelju.

Mošti ovog svetitelja se čuvaju u manastiru Ostrog koje je mesto hodočašća i za vernike drugih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori već i na celom Balkanu.

Preporučujemo

Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića.

U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.

Kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se i zamonašio.

Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili ovaj manastir pa se preselio u Ostrog gde je nastavio svoj podvižnički život.

Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene - svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju i pretvaraju u knjigu.

Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča da je sa vrha Gornjeg manastira davno ispala beba iz kolevke.

Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara.

Ona je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.

Oni koji ne veruju u ovo priču, ipak, se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.

Takođe, postoji i legenda da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba koja nikada nije ni eksplodirala.

S obzirom na veliki broj ljudi koji obilazi ovu svetinju, posetioci hrama ostaju da prenoće tu kako bi ujutru mogli da prisustvuju svetoj liturgiji.

Vernici spavaju napolju ili u konacima.

U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred njegovim moštima traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, za koji se vezuju brojne legende.

(Telegraf.rs/Tanjug)