Danas je Velika subota: Pripreme za najradosniji hrišćanski praznik teku u tišini, ovo su običaji

I ovaj dan vernici provode u molitivi, tišini i postu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanke žalosti, Veliku subotu. I ovaj dan vernici provode u molitivi, tišini i postu, farbaju se jaja, dok se čeka najveći hrišćanski praznik - Hristovo Vaskrsenje.

Ujedno ovo je i poslednji dan Velikog posta, jede se sirova ili hrana spremljena na vodi.

Preporučujemo

Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme "na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice".

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Običaji, verovanja i farbanje jaja 

U narodu Velika subota, poznata je i kao Strašna subota, Zavalita subota ili Dugačka subota, a svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću. Međutim, u Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno.

Na Veliku subotu završavaju se poslovi neophodni za doček najradosnijeg praznika. Čisti se kuća, sprema odeća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač, vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju.

(Telegraf.rs)