Albanci im pratili sina, a strahuju da im ćerku ne odvedu u belo roblje: Borba Ristića za opstanak na Kosmetu

Kaže da je sa suprugom Mirjanom rođenom u porodici Rašić u selu Dobrotin kod Lipljana pre nešto više od dve decenije na dan venčanja dogovorio da će im deca plakati samo u kolevci u Izvoru jer „kolevke nema bez one u kojoj su se i njih dvoje uspavljilvali i u kojima su ih majke utopljavale i spremale za život“.

Sedmočlana porodica Mirjane i Ivana Ristića iz sela Izvor u opštini Novo brdo je porodica na koju se moraju ugledati mnoge srpske porodice i srpska zajednica na Kosovu i Metohiji, posebno one čiji je opstanak na prostorima južne pokrajine nemoguć bez lonca hrane Nardone kuhinje i socijalne pomoći.

- Znam da će mnogi da kažu da je zadržavanje i širenje porodice u izolaciji, u planinskim vrletima Novobrdske opštine, samoubistvo, ali moja supruga Mirjana i ja verujemo da samo zdrave porodice mogu osptati tu gde su „zasejane“ uz ognjišta uz koja su naši preci u daleko težim uslovima opstajali - izgovara Ivan, naglašavajući da opstanak Srba u rejonu sela Izvor, do pre neku godinu čisto srpskog sela, ugrožavaju nezaposlenost i prodaja imovine "bud zašto".

Preporučujemo

Kaže da je sa suprugom Mirjanom rođenom u porodici Rašić u selu Dobrotin kod Lipljana pre nešto više od dve decenije na dan venčanja dogovorio da će im deca plakati samo u kolevci u Izvoru, jer "kolevke nema bez one u kojoj su se i njih dvoje uspavljilvali i u kojima su ih majke utopljavale i spremale za život".

- Dogovorili smo se da ako Bog da porodicu formiramo tu na imanju mojih predaka, tu odakle se Novobrdska tvrđava ,"rukom dodiruje" gde je svaka kap vode lekovita i gde o svakom svetom danu crkvena zvona najavljuju novi život i produženje "vrste" i eto Bog nam je dao da je naša porodica najbrojnija u Izvoru i ako hoću da pred Bogom budem čist u celom Novom Brdu jedina je u kojoj je zdravo i živo petoro dece - kaže on.

Do kuće Ristića u zaseoku Manišinci dolazi se „autom samo u prvoj brzini“ uskim vijugavim putem kroz gusto šumsko područje u kome su novopečeni albanski biznismeni na „kupljenom zemljištu“ izgradili desetak vikendica zbog čega Ristići ne odlaze u školu ili u selo bez pratnje roditelja.

Mirjana i Ivan su radom, čuvanjem krava i prodajom mleka i mlečnih proizvoda, uspeli da sazidaju velelepnu dvospratnu kuću, štalu, pomoćni objekat „budući krov nad glavom jednog od dvojice sinova“ ali danas uprkos željama strahuju da će deca zbog nemogućnosti zaposlenja i sve manjeg broja Srba u Izvoru i šire ostati, kako veli Mirjana „da unuke dočekuju umesto da uz baku i deku odrastaju“.

Za Nikolu koji završio srednju školu Ivan nije uspeo da izmoli zaposlenje u Novom Brdu iako ima, da čovek ne može prebrojati, porodica koje primaju po deset - do dvanaest mesečnih plata što iz budžeta Srbije što iz budžeta tzv.Kosova, a tek, kako ističe Ivan, koliko je onih koji su na platnim spiskovima Srbije na adresi u Novom Brdu, a upravo su oni prodajom „naselili Albance“ i ugrozili opstanak Ristića. Milica je učenik Drugog razreda Srednje medicinske škole, Ilija osmog i Sara trečeg razreda dok je mala Isidora mezimče braće i sestara napunila tri godine.

Uloge u domaćinstvu nisu deljene, ali svako od njih, izuzev male Isidore koja zna da nahrani pse čuvare, zna da nahrani svinje i da istera stoku na pašu i u jasle ubaci po nekoliko bala sena, da pomuze krave i očisti štalu i da na vreme legne u krevet jer od ranog jutra obaveze čekaju. Ilija od pre desetak dana ne trenira fudbal pošto su ga pri povratku kroz šumu „pratili albanski mladići u džipu“.

- Skočio je niz padinu i sav izgreban došao kući. Srce mi umalo nije stalo kad sam ga ugledala - prenosi Mirjana dodajući da se situacija sve više komplikuje, te da nema noći kada sa Ivanom ne preispituje savest i odluku da sve što imaju „zarobe“ u Izvoru.

Ni u dvorište ili ne daj Bože na obližnje poljane dok čuvaju stoku nisu sami. Uvek mora neko od njih dvoje ili deda, da bude s njima posebno kad iz kuće, kako veli Mirjana, izađe Milica.

- Samo majke koje decu odgajaju u sredinama u kojima "trgovina belim robljem cveta“ znaju i razumeju strah i nesanicu majke - skoro kroz suze izgovori Mirjana.

Ristići ne galduju niti traže bilo čiju pomoć, iako žive od dječjeg dodatka, stočarstva i poljoprivrede, ali kako veli Ivan „boli“ podela na naše i vaše, na one koji su bliski vlastima i one koji zarad očuvanja sopstvenih porodica i svekolikog srpstva trpljenjem istrajavaju na svojim ognjištima.

- Nikada nismo prosili niti tražili pomoć, ali smeta to što porodice koje su sve prodale, žive u velelepnim zdanjima po centračnoj Srbiji, primaju silne donacije namenjene povratnicima i preostalim Srbima na Kosmetu, što su prodajom imanja od po desetak hektara po ceni od 30 do 50 eura po aru, ugrozili opstanak višečlanih porodica, poput moje, onih koji ni metar zemlje nisu prodali niti imaju namere da prodajom grade budućnost deci - kaže Ivan naglašavajući da u Novom Brdu kao i na celom Kosovu i Metohiji nema Srbina koji nije svestan da bez pomoći države Srbije nema opstanka.

Problem nije, kako on veli, u državnoj kasi već u ljudima koji "dreše kesu" čija reč i garancije da će Mira kao majka dobiti radno mesto "geronto domaćice" izvetre kao kap vode na užarenoj ringli.

- Deca odrastaju. Srednje škole nema u Novom Brdu. Plaćamo kiriju za stanovanje Milici u Ranlilugu... Dečji dodatak ode na struju i kiriju, a od vazduha se živi. Tražila sam i molila rukovodstvo i srpske i kosovske opštine Novo Brdo da mi daju bilo kakvo radno mesto i dobila garanciju, a onda desetak dana kasnije pala mi je poruka "Niste primljeni. Žao nam je više sreće sledeći put" - govori Mirjana.

Opstaće Ristići, dok je snage u Ivanu i Mirjani, ali život bi im bio mnogo lakši da njihov trud vide i oni koji bi mogli da pomognu. Zato mole Ristići ljude u Kancelariji za Kosovo i Metohiju da im doniraju „balirku za seno“ kako bi lakše skupili seno koje skidaju sa nekih desetak hektara kako bi prehranili krave muzare koje im omogućavaju da prehrane i školuju decu.

Uz to Ristići su jedna od onih porodica koje o svakom Svetom danu odlaze do crkve u susednom Bostanu ili u manastir Draganac verujući da bez „mirisa tamjana i sveće upaljene za mrtve i žive nema blagostanja“ niti kako reče Mirjana spokoja ni na ovom ni na onom svetu. U Izvoru uz Ristiće živi još 14.dece i čine trećinu preostalih stanovnika od predratnih oko 200 koliko je svoje porodice hranilo radeći u Novobrdskom rudniku i baveći se poljoprivredom i stočarstvom. Ono, kako upozoriše Ristići, što posebno zabrinjava je odlazak šestorice Nikolinih vršnjaka u centralnu Srbiju, jer za njih, kao ni za Nikolu, u Novom Brdu nema posla, a čuvanje stoke nije garancija izvesne i sigurne budućnosti.

(Telegraf.rs/N. Zejak)