Svaki dan je borba za Slobodana iz sela Gradac: Kad je nadnica jedina nada da prehranite porodicu

E. S.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Uprkos stalnoj želji da zaradi dovoljno za pristojan život, Slobodan se svakodnevno suočava s izazovom kako da prehrani svoju porodicu

Na samom rubu sela Gradac, gde se zima stapa sa beskrajem i gde vetrovi nemilosrdno šibaju predele poput najluđih sibirskih noći, stajala je skromna straćara porodice Bandović, piše Sandžak danas.

Ovaj dom, bio je više nalik improvizovanom skloništu nego klasičnom stambenom objektu, sklepan je od blokova, drveta, cirada i šatorskih krila, ali zahvaljujući Hidu Muratoviću i ostalim dobrotvorima, Bandovići su dobili pravi dom.

Slobodan Bandović je nadničar čiji život priča priču o neumornom trudu i borbi za opstanak. Uprkos stalnoj želji da zaradi dovoljno za pristojan život, Slobodan se svakodnevno suočava s izazovom kako da prehrani svoju porodicu, majku Mariju, suprugu Stanku i dvojicu sinova, Stefana i Petra.

Porodična tragedija dodatno je otežala njihove životne okolnosti prošle godine kada je Slobodanov sin, dvanaestogodišnji Radiša, izvršio samoubistvo.

“Radiša mi se ubio jer je, kako sumnjam, bio žrtva maltretiranja u školi. Istina je da mu je direktor oduzeo mobilni telefon, ali nije istina da su ga drugari zadirkivali zbog mucanja,” ispričao je Slobodan Bandović.

Prošle godine tokom zime, jedan humanitarac iz Novog Pazara sreo je ženu koja se predstavila drugim imenom, a koja neverovatno liči na Mariju, majku Slobodana Bandovića. Ova žena, koja je već u osmoj deceniji života, priznala je da mora da radi u lokalnoj kafani u centru Sjenice, uprkos svojim godinama.

Zbog starosti, žena povremeno gubi pamćenje, što je dovelo do toga da je vlastitu unučad nazvala svojom decom. S tužnim osmehom na licu, ispričala je o tragičnoj sudbini svoje porodice i teškom životu koji mora da nastavi i u osmoj deceniji.

(Telegraf.rs)