Tašmajdan je pukao na pola, a majke trče, u strahu su i decu zaboravile: Ovo su najjači zemljotresi u Srbiji

Najjači zemljotres u Srbiji dogodio se 1922. godine u Lazarevcu, a seizmolozi su tada pričali kako je i "Tašmajdan pukao na pola"

Posle dužeg vremena, istočni deo Srbije nedavno se dobro zatresao. Pogodio ga je zemljotres 4,3 stepena po Rihteru. Najjače se osetio na širem području Kladova, a osetio se i u Zaječaru, Negotinu, Donjem Milanovcu, Boru i drugim gradovima na Istoku Srbije. Neki građani su ga osetili čak i u Nišu.

"Niš, zatreslo na 5. spratu", javili su građani.

Preporučujemo

Prema arhivi Geološke službe SAD (USGS), prvi jači zemljotres registrovan na teritoriji Srbije je iz daleke 1456. godine i bio je jačine 10 stepeni po Merkalijevoj skali. Iste jačine su bili i naredni zemljotresi u Srbiji, registrovani u toj arhivi: 1739. godine, zatim već godinu dana kasnije, 1740. godine i 1755. godine.

Beograđani pili kafu posle ručka, pa odjednom čuli kako tutnja

Najjači zemljotres u našoj zemlji zabeležen je u Lazarevcu, i to 1922. godine. Ovaj zemljotres bio je magnitude 6,0 stepeni po Rihteru. Seizmolozi su tada rekli da je u Beogradu "Tašmajdan pukao na pola". U tadašnjem tekstu iz Politike navodi se sledeće: 

"Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta.

Sve živo pojurilo je najpolje iz kuće. Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže."

Sledeći registrovan u Srbiji je zemljotres na Rudniku, iz 1927. godine, od 5,9 stepeni po Rihteru.

Na Kopaoniku, u Brusu, 1978. godine se dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru.

USGS ima i podatke o zemljotresima u Srbiji 1980. godine (5,8 po Rihteru), 1983. (5,1), 1984. (4,7), 1998. kod Ljiga.

Jak zemljotres pogodio je Mionicu i okolinu u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine. U zemljotresu jačine 5.6 stepeni koji se dogodio 29. septembra, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3.500 hiljade objekata pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.

Ovo je spisak svih jakih zemljotresa otkad se seizmološka aktivnost beleži kod nas:

Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Lazarevac, 24.mart 1922. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali

Rudnik, 15.maj 1927. - 5,9 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik. 18. maj 1980. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Maljen, 29.septembar 1998. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali

Peć, 11. februar 1662 - . 5,5 stepeni po Rihterovoj skali

Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5 stepeni po Rihterovoj skali

Vranje, 26. februar 1755. - 5,1 stepeni po Rihterovoj skali

Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. 5 - stepeni po Rihterovoj skali

Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6 stepeni po Rihterovoj skali

Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 10. septembar 1983. - 5,3 stepeni po Rihterovoj skali

Gnjilane, 24. april 2002. - 5,3 stepeni po Rihterovoj skali

Fruška Gora, 20 .decembar 1739. - 4,5stepeni po Rihterovoj skali

Fruška Gora, 12. novembar 1740. - 4,8 stepeni po Rihterovoj skali

Bajina Bašta, 27.oktobar 1901. - 4,5 stepeni po Rihterovoj skali

Kruševac, 1. oktobar 1972. - 5,0 stepeni po Rihterovoj skali

Medveđa, 18. maj 1980. - 4,8 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,3 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 2. septembar 1983. - 4,2 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 3. mart 1984. - 4,0 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 7. septembar 1984. - 4,8 stepeni po Rihterovoj skali

Surdulica, 5. januar 1985. - 4,6 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 10. maj 1985. - 5,2 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 18. maj 1985. - 4,9 stepeni po Rihterovoj skali

Kopaonik, 30. jul 1985. - 4,5 stepeni po Rihterovoj skali

Kraljevo, 14. avgust 1987. - 4,7stepeni po Rihterovoj skali

Velika Drenova, 1. jul 1999. - 4,9 stepeni po Rihterovoj skali

Maljen, 22. mart 2006. 8,0 - 4,3 stepeni po Rihterovoj skali

Poslednji zemljotres iznad 5 stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine. Dogodio se u blizini Kraljeva, 3. novembra, intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su dve osobe. Zemljotres je Kraljevu i okolini pričinio velika oštećanja.

(Telegraf.rs)