PRAZNIČNI INTERVJU Evo kada je pravo vreme za rađanje: Iako je medicina mnogo odmakla, biološki sat kuca

Kako naš sagovornik napominje, optimalne godine za rađanje su one između 25 i 35 godina

Najbolje godine za rađanje se uopšte nisu promenile otkako je ljudskog veka. Naš život se u ovim vremenima i dalje ubrzava, civilizacija postavlja nove zahteve, nove uslove. Vreme se računa kao da brže prolazi, a biološki satovi se u ljudskoj prirodi nisu puno pomerili. To što mi odlažemo iz nekih socioloških razloga rađanje, jer žene žele, sasvim razumljivo, da završe neke druge stvari važne u životu to nije pomerilo mogućnost optimalnog rađanja, kaže za Telegraf.rs prof.dr Željko Miković, direktor GAK Narodni fornt.

Preporučujemo

Kako pojašnjava profesor Miković, optimalne godine za rađanje su one između 25 i 35 godina, međutim upozorava i da se odlaganjem roditeljstva može doći u nepovoljniju biološku situaciju. 

"Kad sam ja počinjao da radim tih žena posle 35 godine je bilo vrlo malo to je bilo ispod 5 odsto. Sada je taj procenat skočio na skoro 20%, što znači da se to četvorostruko, petostruko uvećalo. Žena sada sa tim odlaganjem rađanja dolazi u jednu nepovoljniju biološku situaciju. To podrazumeva razne stvari između ostalog i teže ostajanje u drugom stanju, teže nošenje trudnoće, mogućnost bolesti vezane za neke odmakle godine koje su izvan naše moći, vezane za te ćelije koje žena nosi pa nosi i čiji se broj polako smanjuje", kaže profesor Miković.

Sa druge strane, kako kaže direktor GAK Narodni front, tu su i razne bolesti koje se pojavljuju sa godinama, te da je mnogo više žena koje imaju šećernu bolest, visok krvni pritisak u trudnoći i razne druge endokrine bolesti, a to, kako objašnjava, dosta utiče na tok trudnoće i njen ishod.

"Moj apel je da se vratimo biološkom satu, ne ovom sociološkom, da se to obavi u nekim najpovoljnijim godinama i za majku i za dete, a to su od 25. do 35.", ističe direktor Narodnog fronta za Telegraf.rs.

Žene koje se opredele da se ostvare kao majke nakon 35. godine mogu da se suoče sa rizičnom trudnoćom, ali i, na primer, sa problemima sa plodom.

"Te žene onda u velikom procentu imaju komplikacije bilo da su u pitanju oboljenja majke, bilo da su u pitanju oboljenja ploda, ili pak komplikacije koje su vezane za sam porođaj. Tako da je sve mnogo rizičnije u tim godinama posle 35.", napominje naš sagovornik.

Kako kaže, situacija kod žena koje zatrudne pre 25. godine je dobra.

"Žene su nekada, pre 100 godina, rađale i pre dvadeste masovno. Sada to baš nije slučaj, škola se završava sa otprilike 19,20 godina što znači da su to najranije godine u kojima žene, koje ne žele dalje da se školuju, i počinju da razmišljaju o roditeljstvu", ističe i dodaje:

"Tih trudnoća ispod dvadeste godine zaista nema mnogo i to je, da tako kažem, opravdano razumljivo. Ali odlaganje je, ne po mom mišljenju, već po medicinskim podacima i statistici zaista rizično i nesvrsishodno, jer se dovodi u pitanje da li će uopšte biti potomstva", objašnjava za Telegraf.rs profesor Miković.

Sterilitet

"Srbija je dala mogućnosti za prvo dete u beskonačnom broju pokušaja, pomerila je starosne granice do 45. godine, omogućila je donaciju, zaista što se toga tiče to je maksimalno sistemski regulisano", kaže naš sagovornik.

Malo je država, kako priča Miković, koje su na tako visok nivo postavile to pitanje.

"Što se tiče samog stručnog dela, mislim da više, ni najmanje, ne zaostajemo za Evropom. Izjednačili smo kvalitet i uspeh sa svim zapadnoevropskim centrima", zaključuje on.

(Telegraf.rs)