Danas je Lazareva subota u narodu poznata kao Vrbica: Deca se posebno raduju zbog ovih običaja
Ova svetkovina se obeležava poslednje nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave, Lazarevu subotu - Vrbicu. Ovaj dan u crkvenom pravoslavnom kalendaru označen je podebljanim crnim slovom.
Svetkovina se obeležava poslednje nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim. U pravoslavne hramove unose se vrbove grane koje se potom dele narodu koje simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Preporučujemo
Đaci još danas u školama: Počinje prolećni raspust
Izveo je čudo u hramu punom zmija, prikovao ih za zemlju, dunuo u njih i umrtvio: Danas je dan Svetog Artemona
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelji kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa kada proslavljamo Vaskrs.
Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu. Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
(Telegraf.rs)