Tužna priča u par slika: Ovako je na današnji dan srušen čuveni most, nazvali ga mučenikom pa herojem

Prilikom pada betonsko-armirana konstrukcije i lukove je progutao Dunav, a ostaci krajeva mosta ostali su kao podsetnik da se nekada nalazio na tom mestu

Detonacije koje su odjeknule 26. aprila 1999. godine u gluvo doba noći, potresle su Novi Sad kada su NATO projektili pogodili čuveni Žeželjev most u nameri da ga sruše, što se i dogodilo. Most je danima pre toga prkosno odolevao, zbog čega je prozvan "mučenikom", ali istovremeno i mostom "herojem". Danima ranjavan, nije izdržao i u 1.20 sati sunovratio se u reku tog kobnog 26. aprila.

U gluvo doba noći negde oko 1.20 se sunovratio u reko, a tom prilikom su Novosađani ostali i bez trećeg mosta, a obale Dunava nije ništa povezivalo, bačka i sremska strana su ostale potpuno ogoljene.

Preporučujemo

Žeželjev most je bio jedan od tri mosta koja su krasila Novi Sad, a napomenuti most je i poslednji sagrađen. Prilikom pada betonsko-armirana konstrukcije i lukove je progutao Dunav, a ostaci krajeva mosta ostali su kao podsetnik da se nekada nalazio na tom mestu.

Sutradan ujutru su se gomila Novosađana okupila na samoj obali, gde su ostali zatečeni prizorom, i tim povodom ostavljali cveće i bojažljivo palili sveće.

Most pre rušenja je gađan i 22. aprila u 15.10 sa čak četiri projektila, ali je ipak posustao 26. aprila. Ratnog aprila most je bio pogođen sa najmanje petnaest projektila, od kojih su 26. aprila bili presudni.

Njegovim rušenjem, više od 40.000 stanovnika sremske strane ostalo je bez vode, a Novosađani su se nekoliko dana patili sa vodosnabdevanjem zbog presečenog glavnog dovodnika.

Podsetimo, Žeželjev most je građen od prenapregnutog betona, a u saobraćaj je pušten 1961. godine povodom Dana oslobođenja grada 23. oktobra. Priprema za njegovu gradnju započele su šest godina ranije. Bio je drumsko-železnički most dužine 446 metara i širine 21,50 metara.

Devetnaest godina od rušenja, u svoj svojoj blistavoj lepoti, belim grandioznim lukovima, Žeželjev most od 1. septembra 2018. godine ponovo grli sremsku i bačku obalu, kada je u prisustvu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i Johanesa Hana, evropskog komesara, svečano pušten za drumski i biciklistički saobraćaj kao i za pešake.

(Telegraf.rs)