U Srbiji se ovaj kancer zove "zaboravljenim rakom", a u svetu za njega postoje nove terapije

Pacijenti koji nemaju svoja udruženja teže dolaze do potrebnih terapija

Pacijenti koji nemaju svoja udruženja, teže dolaze do potrebnih terapija, a takozvane "zanemarene" onkološke bolesti u značajnoj meri otežavaju život pacijenata koji od njih boluju, izjavio je danas predsednik Udruženja pacijenata Srbije (UPS) Savo Pilipović.

On je na konferenciji za novinare rekao da, iako je tokom poslednjih 10 godina mnogo inovativnih lekova stavljeno na listu, i dalje veliki broj onkoloških pacijenata, najviše onih koji boluju od raka mokraćne bešike, tumora glave i vrata, karcinoma bubrežnih ćelija i raka prostate, imaju problem da dobiju adekvatnu, savremenu terapiju.

Preporučujemo

Statistički podaci pokazuju da je u Srbiji rak mokraćne bešike "zaboravljeni rak", koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da sa tom opakom bolešću duže i bolje žive.

"Pacijenti sa rakom mokraćne bešike javljaju se kasno, zato je veoma je važno da svako ko primeti neke simptome, a pogotovo krv u urinu odmah javi lekaru. Više od 2.500 hiljade ljudi oboli svake godine u našoj zemlji od raka mokraćne bešike, dok za više od 1.000 njih ova bolest ima fatalan ishod, i zato je veoma bitno uvođenje imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja", izjavio je direktor Klinike za urologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Zoran Džamić.

Govoreći o tumorima glave i vrata Borislava Nikolin, sa Instituta za onkologiju Vojvodine istakla je da se tumori glave i vrata javljaju većinom u starosnoj dobi od 50 do 70 godina.

Najčešće se javljaju rak usne šupljine, ždrela, grkljana, usana, sinusa, epifarinksa i pljuvačnih žlezda. Za tu grupu bolesnika mogućnost lečenja u Srbiji značajno je ograničena.

Nikolin je istakla da imunoterapija igra važnu ulogu u lečenju tumora glave i vrata, tako što aktivira bolesnikov imunološki sistem da ciljano napada tumorske ćelije.

Karcinom bubrežnih ćelija predstavlja najčešći malignitet bubrega, a godišnje se u Srbiji dijagnostifikuje oko 800 bolesnika.

Oko 25-30 odsto obolelih ima metastaze već pri dijagnozi, a do 30 odsto lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze nakon hirurškog tretmana, izjavila je naučni saradnik Suzana Matković, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Ona je istakla da je uvođenje ciljane terapije u lečenje karcinoma bubrežnih ćelija produžilo preživljavanje do 36 meseci, ali je zbog razvoja rezistencije i neželjenih efekata na ove lekove i dalje postojala potreba za efikasnijom terapijom.

(Telegraf.rs/Tanjug)