"Depresija može da se pobedi": Dirljiva poruka Željke, izgubila sina i izbegla iz rata, a danas je terapeut

Oslobađanje od celokupnog stresa, doveo je da se ona sada oseća slobodno, bez očekivanja, bez iracionalnih uverenja i iluzija, ali i od anksioznosti i bola

"Depresija može da se pobedi i ja sam je pobedila", reči su jedne psihoterapeutkinje koja je ovom objavom želela da podigne svest o mitovima da je depresija nepobediva i da svi koji imaju bilo kakvo emocionalno nestabilno stanje treba da poslušaju priču Željke Radulović koja će vas rečima izlečiti, ali i motivisati da uzmete stvar u svoje ruke i prevaziđete sve što se preprečilo ispred vas.

Neverovatna priča našla se na Fejsbuku, a nas je podstakla da prenesemo u želji da podignemo svet o depresiju, koja je kako se čini danas svakodnevna pojava. Naime Željka Radulović podelila je svoju priču o depresiji. Pored svih nedaća koje su je snašle, ona danas može da se pohvali da je prevazišla sve teške životne trenutke, ali i ne krije da je za to trebalo dosta strpljenja i rada.

Preporučujemo

"Zbog rata i izbeglišta, zbog smrti dragog bića koju nisam mogla da sprečim, zbog smrti sina u sedmom mesecu, na kraju zbog svih stavki koje su među uzrocima depresije, a nisu me mimoišle. Mogla sam da nastavim da se žalim na život i sudbinu, ali sam odlučila da se borim i pobedim depresiju, u sebi u potpunom razotkrivanju duše. Vodila me je misao da ja nisam moja depresija", saopštila je Željka Radulović za Telegraf.rs.

Posebno je važno naglasiti da se sve ne može rešiti "preko noći", te je njena borba trajala dugo, a najlepše je kada priča ima srećan kraj. Danas je Željkina snažna poruka da je vredelo.

"Majka nas rodi i neguje, kako zna i ume. Moje ponovno rođenje nije se desilo preko noći. Psihoterapija je trajala godinama i bolelo je. Ali je vredelo. U procesu psihoterapije putujete nepristupačnim predelima, ali vaša želja i motivacija da ih savladate, vuče vas da radite na preprekama svakodnevno, i mnogo se mučite, ali znate da morate da prođete i mulj i krokodile i planinu sa vukovima i da podnosite bol i frustraciju, ali učite i hoćete da dođete do prelepog prostranstva za koje znate da "tamo iza brda postoji", ističe sagovornica.

Oslobađanje od celokupnog stresa, doveo je da se ona sada oseća slobodno, bez očekivanja, bez iracionalnih uverenja i iluzija, ali i od anksioznosti i bola. Mnogi su je uveravali i davali svoje dijagnoze, do te mere da će morati da pije lekove celog života, međutim za našu sagovornicu to nije bila opcija i istrajala je u tome.

"Uverila sam sebe i sve koji nisu verovali u mene da mogu da pijem ljubav umesto pilula, da pijem radost umesto bola, da živim sreću umesto žaljene. Ponekad je potrebno samo nekoliko seansi da bi se oslobodili nezdravih emocija, ponekad je potrebno više rada za unapređenje ličnosti, a radom na sebi dolazite do slobode u kojoj nema mesta za nove epizode depresije", napominje psihoterapeutkinja.

"Dok čovek živi ima nade da će biti bolje. Uz nadu je potrebna inicijativa i akcija, doslednost, hrabrost i mnogo odricanja. Ali zar nije istina da sve što vredi iziskuje mnogo truda. Tako je i sa psihoterapijom", ovim rečima Željka želi da podigne svest o tome da je u svemu lošem samo bitna želja, a da će se rezultati doći kao njeni plodovi.

(Telegraf.rs)