Gušenje, nedostatak vazduha, glavobolja: Sve ove tegobe može izazvati ova prirodna pojava, evo i zašto

Kisela kiša i kisele magle predstavljaju globalni ekološki problem decenijama unazad

Gušenje, nedostatak vazduha, glavobolja, sve ove tegobe može izazvati i jedna sasvim prirodna pojava - magla. 

Magla, naime, predstavlja kondenzovanu vodenu paru u atmosferi pri površini troposfere. Ne razlikuje od oblaka po sastavu, a jedina razlika između oblaka i magle je po mestu gde se javljaju. Ipak, ista pojava može se nazivati oblakom ili maglom ukoliko ima kontakt sa zemljom na planinskim vrhovima.

Preporučujemo

Zapravo, ona sama po sebi ukoliko nije pomešana sa aero-zagađivačima,  nema značajan uticaj na zdravog čoveka, dok hronični bolesnici i meteoropate mogu osećati pritisak ili gušenje. Astmatičari su, recimo, prvi na udaru zbog prisustva „kisele magle“, dok hronični bolesnici takođe ne zaostaju.

Prof. dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, objasnila je za Telegraf pojam kiselih kiša i magli i kakav je njihov uticaj po zdravlje ljudi. Kako je rekla, kisela kiša predstavlja globalni ekološki problem decenijama unazad, zbog brzog industrijskog razvoja, veće potražnje za energijom i većeg ispuštanja kiselih gasnih oksida.

- Kisele magle mogu iritirati disajne puteve, oči i kožu ljudi. Osobe sa astmom ili drugim respiratornim bolestima mogu doživeti pogoršanje simptoma kada su izloženi kiselim maglama. Međutim, osim toga, udisanje kiselog aerosola oštećuje epitel pluća, čime obezbeđuje prodor potencijalnih alergena u krvotok i time se povećava rizik od respiratornih alergija. Pokazano je da sumpor-dioksid, koji ima najveći doprinos u formiranju kiselih magli i kiša, ima štetne efekte, ne samo na respiratorni, već i na kardiovaskularni i neurološki sistem, a takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2 - kazala je naša sagovornica.

Kako je rekla, ovaj fenomen može dovesti do povećane kiselosti atmosferske vode, zemljišta i voda, propadanja šuma, smanjenja prinosa useva, oštećenja građevina, posebno mermernih, korozije metalnih struktura i spomenika kulture.

-Iako su emisije SO2 i NOX u Evropi i Severnoj Americi kontrolisane da bi se umanjio efekat kisele magle i kiše, one i dalje rastu u mnogim zemljama u razvoju, objasnila je profesorka.

Za razliku od drugih vodenih sredina, kao što su one u moru, okeanu ili kopnenim vodenim sistemima, koje ne pokazuju velike varijacija u kiselosti, atmosferska voda pokazuje značajne varijacije zbog obilnih emisija zagađujućih materija u urbanim oblastima. S druge strane, zbog tehničkih izazova u uzorkovanju i određivanju pH vrednosti aerosola, magle i vode u oblacima, podaci o kiselosti ovih faza u vremenu i prostoru su relativno ograničeni. Kiselost aerosola i magle utiče na oksidativni kapacitet troposfere, kao i na rastvorljivost teških metala u atmosferskoj vodi, što može imati posledice na ljudsko zdravlje - rekla je naša sagovornica.

Magla i izmaglica

Razlika između magle i izmaglice je samo u gustini. Ista pojava se naziva maglom kada je vidljivost manja od 1 km, a naziva se izmaglicom ako je vidljivost manja od 2 km. Magla se javlja tokom cele godine i ima više uticaja na čoveka.

Magle se mogu podelite na radijacione, advektivne i frontalne.

U Srbiji je magla redovna pojava, naročito u hladnijem delu godine, a neretko se može zadržati i veći deo dana. U kotlinama zapadne Srbije, naročito na području Požege magla je u jutarnjim časovima i više nego česta pojava, a u toku godine može da se javi i više od 200 dana.

Inače, magla je potpuno prirodna pojava.

Nedostatak vetra pogoršava zagađenje. 

Magla ili smog najkarakterisčna su vremenska pojava pri stabilnoj atmosferi, uz veoma mirno vreme  vrlo visok vazdušni pritisak. Tada se zagađenje spusti u najniže slojeve i atmosfera se ponaša kao poklopac, dok je na višim planinama vedro i toplije. Sloj u kome se tada javljaju smog ili magla je sloj u kome preovladava temperaturna inverzija, odnosno da temperatura vazduha umesto da opada, ona raste sa visinom.

Smog i te kako može da bude veoma opasna pojava, a o tome govori i situacija koja se pre više od 70 godina dogodila u Londonu.

U Londonu je početkom decembra 1952. godine zbog velikog smoga život izgubilo više od 4.000 ljudi, dok se više od 100.000 razbolelo.

Vidljivost je bila svega nekoliko metara.

U listu Environmental Health Perspectives 2004. godine objavljena je studija u kojoj naučnici navode da je mesecima posle „velikog smoga" još 6.000 ljudi stradalo usled posledica zagađenog vazduha.

Vlasti Velike Britanije su kasnije donele zakone i odluke kojima je ograničeno „sagorevanje uglja" u urbanim sredinama, dok su vlasnici kuća dobili grantove za prelazak sa fosilnih goriva na alternativni sistem grejanja.

(Telegraf.rs)