Danas slavimo sveca koji je napisao važnu knjigu za hrišćanstvo po kojoj je i dobio ime - Jovana Lestvičnika

J. V.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Njegov životopisac prorok Danil opisao ga je ovako: "Uznese se telom na goru Sinajsku, a duhom na goru nebesku"

Dvanaesti april u kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen je prepodobnom Jovanu Lestvičniku.

O životu svetog Jovana Lestvičnika, pisca Lestvice, ne zna se mnogo. Obično se uzima da je rođen 525. godine, verovatno u Carigradu, u pobožnoj porodici bogatih i znamenitih carigradskih plemića, svetih Ksenofonta i Marije.

Sa svojih 16 godina je došao na Sinajsku goru. Od poslušnika je vremenom postao iguman manastira i to sve do 80. godine, kada je preminuo, 563. godine.

Njegov životopisac prorok Danil opisao ga je ovako: "Uznese se telom na goru Sinajsku, a duhom na goru nebesku". Jovan je proveo 19 godina u poslušništvu kod svog duhovnog oca Martirija. Posle smrti duhovnika, povukao se u pešteru gde je u velikim podvizima, proveo još 20 godina.

Njegov učenik Mojsej je jedanput zaspao u hladu ispod nekog kamena. Kada je sveti Jovan video iz svoje ćelije da mu je učenik u opasnosti, počeo je da se moli Bogu za njega. Tada se Mojsej probudio i pomerio sa onog mesta, nakon čega se kamen pomerio i pao, što bi ga zasigurno ubilo. Kada je došao kod svog učitelja, bio mu je mnogo zahvalan i rekao mu je da ga je sanjao kako ga zove, i tada se probudio i skočio. Da nije skočio, kamen bi ga ubio.

Ubrzo ga je bratija postavila za igumana manastira. Tako je jednom čuo prekor, da pričaju za njega da je mnogoglagoljiv. Nije se naljutio, ali celu godinu nije ni sa kim progovarao, dok ga braća ne umoliše, da progovori i nastavi da ih uči svojim mudrostima.

Ovaj svetitelj je napisao mnoge knjige od kojih je najpoznatija "Lestvica", koja je i dan danas čitana i zbog koje je i dobio ime Jovan LestvičnikU ovoj knjizi se opisuje metod uznošenja duše Bogu kao uz neku lestvicu.

Uz Lestvicu, prepodobni Jovan Lestvičnik je, posebno za raitskog igumana, napisao spis pod nazivom Pouka pastiru, u kome se daju praktični saveti manastirskom starešini (nastojatelju) u pogledu duhovnog rukovođenja bratstvom. Osim toga, smatra se da je sveti Jovan napisao i komentare Jevanđelja po Mateju i Luki, kao i izvestan broj pisama monasima. Međutim, ti komentari i pisma su izgubljeni. Izgubljeno je i njegovo pismo svetom Grigoriju Velikom.

Pred svoju smrt, odredio je monaha Georgija za narednog igumana.

(Telegraf.rs)