"Primetio sam ih pri tuširanju, sisali su mi krv": Beograđanin otišao na odmor i "sakupio" nekoliko krpelja

S jedne strane bilo je čak pet ujeda, jedan krpelj i dve crne sitne tačkice, koje su zapravo bili krpelji veličine desetog dela milimetra

Malo leškarenja u prijatnom hladu šume, na planinama oko Babušnice uzelo je svoj danak u vidu četiri mala stvorenja koja su mi sisala krv. Krpelji, posle osa i stršljena jedna su od najvećih pretnji u prirodi. Stižu nam Vaskrs i Prvi maj, a ova paukolika bića samo nas čekaju da se zavalimo u neki hlad.

Primetio sam ih tek kada sam se tuširao, kako to obično biva. Kao da se končić zario u kožu na boku. S druge strane, ista slika, simetrično. Ubrzo sam shvatio o čemu se radi... S jedne strane bilo je čak pet ujeda, jedan krpelj i dve crne sitne tačkice, koje su zapravo bili krpelji veličine desetog dela milimetra. Ukupno četiri živa i zdrava primerka.

Preporučujemo

Dobijao sam savete - da ih namažem kojekakvim opojnim materijama. Koliko znam, najbolje je izvaditi ih mehanički i pratiti mesto, da se ne pojavi crvenilo. Ali, ovi su bili toliko sitni da sam odlučio da se, ipak, obratim lekarima. To je, zapravo, ono što svako i treba da uradi. Nije vađenje krpelja baš uvek jednostavno.

Javio sam se domu zdravlja Babušnica, a sestra me je uputila na službu Hitne pomoći. Tamo su me odmah uveli u ordinaciju i uzeli podatke, s obzirom na to da sam iz drugog mesta. A onda je krenula "operacija". Tada sam shvatio da se sa ovim akrepima nikad ne bih sam iskobeljao.

Najpre mi je sestra stavila vate sa alholom, a onda je krepelje pažljivo pogledala i doktorka. Jedan je ispao samo sa pincetom. Dva sitna primerka teže su se dali. Morala je da radi i iglica. Od "Neće da boli" došao sam do toga da malo i stisnem zube.

Četvrti je bio posebno kritičan, ostala je glava koja nikako nije htela napolje. U trenutku kada je sestra već uzela skalper, glava je maknuta. Ostala je i mala rana na mestu uboda.

Dobio sam antibiotik i uputstvo da u narednih mesec dana pažljivo pratim mesta uboda, jer se ne zna da li ima zaraženih krpelja. Za ljubaznost svih u Domu zdravlja Babušnica veliko poštovanje.

Savet za sve nakon boravka u prirodi je da se dobro pregledate i odmah operete svu odeću. Kako mi je objasnila sestra, oni mogu da ostanu na odeći ili u kosi i da se tek sutradan zakače za kožu.

Drugo savet je da posetite lekara. Nekada nije tesko otarasiti se krpelja pincetom, ali možete da napravite samo goru situaciju, jer i stručnjaci su se oko ovih mojih pomučili. I naravno, antibiotik je nešto što može da vam prepiše samo lekar.

Ne čekajte povratak kući sa letovanja ili izleta, ako boravite nekoliko dana u drugom mestu. Intervenciju možete da završite u svakom domu zdravlja. A cena vađenja krpelja i terapije je - nula dinara uz zdravstvenu knjižicu.

Bolesti koje prenose krpelji 

Kako piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut", krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu određene zarazne bolesti kao što su Lajmska bolest (LB), krpeljski meningoencefalitis, KrimskaKongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka.

Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.

Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije prouzrokovača.

Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži.

Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.

Mere lične zaštite od uboda krpelja

Ne postoji specifična zaštita vakcinama protiv Lajmske bolesti, jedini metodi prevencije su izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja.

Načini na koje moete smanjiti mogućnost da dođe do uboda krpelja: Izbegavati predele infestirane krpeljima, nositi odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, pre odlaska u prirodu uvući košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape, nositi samo "zatvorene" cipele tokom boravka u prirodi, koristiti repelenate na otkrivenim delovima tela i kretati se samo pešačkim stazama tokom boravka u prirodi.

Tokom boravka u prirodi ne hodati u sandalama ili bos: po gustim travnjacima, po naslagama suvog lišća, po niskom žbunju/grmlju, u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim,

tako i u prigradskim sredinama.

U toku boravka na infestiranim područjima pregledajte kožu tela svakih 3-4 sata. Krpelji preferiraju vlažnije zone tela kod ljudi, stoga obratite pažnju na prepone, pazuhe, predeo ispod grudi, pojas, zadnju stranu kolena, ušnu školjku i deo iza uha prilikom pregleda. Kod dece, posebno pregledajte glavu (uključujući kosmati deo) i vrat.

Postupak u slučaju uboda krpelja

U slučaju uboda krpelja, kako piše na sajtu Zavoda za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", javite se lekaru doma zdravlja u prvih 24 sata. Ne koristite hemijska sredstva ili pokušavajte sami izvaditi krpelja.

Zatražite pomoć u zdravstvenoj ustanovi. Zabeležite dan uboda, sačuvajte krpelja i pružite epidemiološke podatke lekaru.

Javite se lekaru ako primetite crvenilo ili druge simptome nakon uboda krpelja. Nakon ujeda, izbegavajte diranje ili stiskanje mesta uboda. Dezinfikujte mesto uboda i pratite bilo kakve promene u zdravstvenom stanju.

Lajmska bolset - Borelioza

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju.

Oboljenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce.

Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans - EM, u narodu poznat kao "bivolje oko"), koje se javlja kod oko 80 odsto zaraženih osoba.

Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 centimetara.

Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju.

Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija.

Krpeljski meningoencefalitis 

Krpeljski meningoencefalitis je virusno oboljenje rasprostranjeno u području srednje i istočne Evrope i Azije, koje se prenosi putem zaraženih krpelja (kao i Lajmska bolest).

Bolest se javlja endemski, odnosno samo u prirodnim aktivnim žarištima u kojima postoje prirodni rezervoari virusa (šumski glodari, jež, krtica) i njihovi prenosioci (krpelji).

Krpelj može da bude zaražen u svim stadijumima svog životnog ciklusa i doživotni je nosilac virusa krpeljskog meningoencefalitisa, koji se u njemu razmnožava i prenosi transovarijalno sa jedne na drugu generaciju krpelja

Klasična klinička slika podrazumeva bifazni tok bolesti. Prva faza bolesti javlja se 7 do 14 dana nakon uboda zaraženog krpelja u vidu kratkotrajnog febrilnog oboljenja nalik gripu, što traje oko nedelju dana.

Sledi period poboljšanja kliničke slike, odnosno period latencije u trajanju od 4 do 10 dana. Druga faza je meningoencefalitična faza koja se razvija kod manjeg broja obolelih. Uz opšte simptome infekcije (povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima) javljaju se znaci zahvaćenosti centralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenja moždanica - kočenje vrata, povraćanje, intenzivne glavobolje.

Ređe dolazi do zapaljenja mozga sa specifičnim znacima: vrtoglavica, pospanost, tremor, paraliza mišića. U slučaju pojave ovih simptoma neophodna je hospitalizacija. Ipak, kod najvećeg broja obolelih registruje se blaga klinička slika.

(Telegraf.rs)