Mira je žena zmaj! Ujutru domaćica, preko dana drvoseča, a uveče pevačica

Ističu da je lep ovakav život, te da se bolje može zaraditi od solidne plate u gradu

Vožnja traktora i rad sa motornom testerom, za Miru Laković sa Zlatara, nije ništa neobično, poslovi u domaćinstvu svakodnevnica, a mikrofon velika ljubav.

Kada se začuje pesma iz šumovitih gudura Zlatara, meštani okolnih planinskih zaseoka znaju da Lakovići izvlače građu na vlaci u različitim odeljenjima i odsecima državne šume, koje je inače primarno zanimanje ove porodice pod skutom surove planine.

Preporučujemo

Njihov dom je u selu Aljinovići, prijepoljskom selu, smeštenom na putu između Nove Varoši i Sjenice, u srcu Zlatara. Glava porodice, Miljan, Mirin suprug, ispred jednog je para volova, drugi par vode jedan od dvojice njihovih sinova, Stefan ili Veljko, dok drugi kači balvane za jaram, a Mira pošto obavi jutarnje poslove u domaćinstvu pohrli što pre da im donese doručak u šumu, pa se i ona uključuje u posao, motornom testerom "okresuje" grane oborenog stabla, vodi volove, kači trupce, pristigne gde god treba, koliko god bilo teško, ali kaže, njoj nikada nije.

- Nijedan posao u selu mi nije "strani", naročito u šumi, borim se, kad vidim muža i sinove da rade, ne bih mogla, a da im ne pomognem. Kažu da je rabadžijski hleb sa sedam kora, ali mi ga jedemo već godinama, prosto se zavoli taj posao, koliko god bio težak. Kroz rad se "srodimo" sa volovima, pa su nam i oni kao najbolji prijatelji - priča Mira.

Retko se u kom kraju Srbije sačuvao volove je zamenila šumska mehanizacija, ali zbog strmih i nepristupačnih terena u novovaroškom kraju je još uvek zastupljen.

Lakovići uvek gaje po dva para volova, a od štale do šume, koja je prilično udaljena, prevoze ih kamionom. Neretko i Mira sede za volan teretnjaka.

- Ne padaju mi teško muški poslovi, uz muža i sinove sam dosta toga naučila, a rad sa motornom testerom mi je uža specijalnost, rutinu i znanje sam sticala godinama. Glavne poslove odrađuju Miljan, Stefan i Veljko, a ja sam tu da im pomognem - dodaje naša sagovornica.

Pored posla u šumi, i u domaćinstvu je posla na pretek, štala je puna stoke, gaje pet krava, od čijeg mleka domaćica po starinskoj recepturi pravi sir i kajmak.

Kako kažu, hvala Bogu, puna ih je kuća, svako ima svoje zadatke, a najviše posla u domaćinstvu je na Mirinim plećima. Tokom letnjih meseci, kada se kose livade i priprema seno za zimu, najviše je posla u godini.

I to Lakovići odrade sa lakoćom, uz pesmu, razgovor i druženje. Vremena za odmor, kažu, ima. Najmlađi ukućani vole da odu na more ili jezero, izađu u grad...

Ističu da je lep ovakav život, te da se bolje može zaraditi od solidne plate u gradu.

Nakon napornog dana - pesma!

I kada se završi radni dan u šumi, uveče namiri stoka, tokom vikenda, za Miru i Stefana posao se nastavlja, oni su i muzičari, pevaju u orkestru, pa i ne čudi što od njihove pesme tokom dana odjekuju zlatarske doline.

U njihovim vokalima uživaju gosti na svadbama i drugim veseljima u okruženju, a poznati su i po humanitarnim koncertima koje često organizuju sa kolegama.

- Ponosna sam na svoje sinove i porodicu, ali i na posao od koga živimo, priznajem, možda je i težak, ali je svaki dinar pošteno zarađen - zaključuje Mira.

(Telegraf.rs)