Nekada su obaranjem ruku osvajali devojke, a danas zlatna odličja: Nemanja objasnio karakteristike ovog sporta

M. P.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Obaranje ruku postao je zvaničan sport pre skoro pet decenija

Sećate li se one scene u Titaniku kada je Džek odveo Rouz po prvi put u treću klasu, a tamo ju je dočekala muzika, ples i obaranje ruku? Nekada su se uz obaranje ruku osvajale žene, sticala popularnost, a od 1976. godine i zlatna odličja.

Obaranje ruku postao je zvaničan sport pre skoro pet decenija, kada je osnovan Svetski savez u Bugarskoj, dok je u Srbiji priznat poslednjih 14 godina.

U nešto manje od dve decenije, ruke su "oborili" mnogi šampioni, a među njima i Nemanja Grujić, dvostruki šampion u našoj zemlji.

Amaterizam u parkiću zamenio je profesionalnim nastupom, a sada pojašnjava koje sve kategorije postoje u sportskom obaranju ruku:

  • Amater početnik;
  • Master;
  • Junior do 18 ili 23 godine;
  • Senior profesionalac;

Kao i u svakom sportu snage, tako i u ovom postoje kategorije po težini:

  • Do 70, 80 i 90 kilograma za amatere i juniore;
  • Od 70 do 80 kilograma;
  • Od 80 do 90 kilograma; 
  • Od 90 do 100 kilograma;
  • Od 100 do 110 kilograma i
  • preko 110 kilograma;

Ipak, u svetu gde se snaga susreće sa strategijom, a borba postaje umetnost, potrebna je i zdrava hrana koja će nadomestiti umor u pauzama.

A da ne razmišljate o vremenu pripreme, pobrinuo se Frikomov asortiman smrznutog povrća. Tu je spanać u briketima, koji vam vraća snagu kao Popaju, grašak bogat nutrijentima i izvor proteina - riblji štapići.

Grašak možete pripremiti kao popularni „rizi-bizi", možete ga dinstati na maslacu i poslužiti uz ribu ili meso, a krem supa od graška, sa dodatkom pavlake za kuvanje, oduševiće sve princeze na zrnu graška.

Riblje štapiće možete pripremiti u rerni, tiganju ili fritezi i eto vama idealnog obroka za veoma kratko vreme.

(Telegraf.rs)