Niški istoričar otkriva nova saznanja o Ćele-kuli: Isekli su 2.000 ušiju i jezika, a vezir odbio da ih nagradi

Ranđelović se istraživanjem osmanskog perioda na ovim prostorima bavi punih 20 godina, a od tog vremena najmanje deset godina radio je na identifikaciji svih osmanskih upravnika u Nišu od njihovog dolaska u 14., odnosno 15. veku, pa do oslobođenja 1878. godine

Istražujući Niš i južnu Srbiju u osmanskom periodu, istoričar dr Milan Ranđelović, naučni saradnik Inovacionog centra Univerziteta u Nišu, došao je do novih saznanja o Čegarskom boju i Ćele-kuli, a neka od njih su da je izveštaj o boju na Čegru još istog dana poslat u Carigrad i da su osmanski vojnici ostali bez groševa kojima je sultan Mahumudu II planirao da ih nagradi.

Ranđelović se istraživanjem osmanskog perioda na ovim prostorima bavi punih 20 godina, a od tog vremena najmanje deset godina radio je na identifikaciji svih osmanskih upravnika u Nišu od njihovog dolaska u 14., odnosno 15. veku, pa do oslobođenja 1878. godine.

Preporučujemo

- Identifikaciju svih osmanskih upravnika smatram Svetim gralom svoje karijere. Da bi radio na tome bila mi je potrebna osmanska građa i dobio sam je kroz saradnju sa kolegama iz Turske. U osmanskom periodu ona se čuvala u Imperijalnom carskom arhivu, a sada je to Arhiva predseništva Vlade Republike Turske. Tragajući za podacima o osmanskim upravnicima došao sam i do novih saznanja o Čegarskom boju i Ćele-kuli - objašanjava dr Ranđelović.

Prema njegovim rečima, u dokumentima koji se čuvaju u Turskoj ne pominju se Čegarska bitka niti Ćele-kule, već se posredno o njima govori u izveštajima koje su osmanski upravnici slali u Carigrad.

- Istog dana kada je bitka na Čegru okončana, 31. maja 1809. godine, Huršid paša je poslao izveštaj sultanu Mahmudu II i Sadrazamu, Velikom veziru, i napisao da su ga ustanici napali između sela Kamenidže (Kamenice) i Matevče (Matejevca). On je tu napisao da su ustanici imali odličnu infrastrukturu, poput rovova i rupa sličnim zečijim jamama, koju je morao posle bitke da sruši. Napisao je da su ustanicima posekli glave i da im je isekao i 2.000 ušiju i jezika. Zaplenio je puno barjaka i topova i sve je to poslao na uvid sultanu i Velikom veziru, kao dokaz svoje pobede - kaže dr Ranđelović.

Taj izveštaj Huršid paše, ističe naš sagovornik, prvi je pisani trag o Čegarskom boju, a posredno i o Ćele-kuli.

- Postoje i dva pisma iz februara 1810. godine u kojima Veliki vezir i sultan retroaktivno pričaju o Čegarskom boju. Iz te prepiske između njih dvojice saznajemo da je sultan Velikom veziru naložio da se svi učesnici Čegarskog boja nagrade sa 100.000 kuruša (groša), što je za to vreme bio ogroman novac. Sadrazam, Veliki vezir nije to uradio uz objašnjenje da su ratne godine i da nemaju taj novac - govori dr Ranđelović.

Prema rečima dr Raneđelovića, za razliku od osmanske istorijske građe u kojoj se Ćele-kula i Čegarska bitka samo posredno pominju, u narativima zapadnoevropskih putopisaca Ćele-kula se spominje više desetina puta samo u 19. veku.

- Ono što mi znamo na osnovu svedočanstava svih tih ljudi je da su poruku tog istorijskog spomenika odlično shvatili – to su bili Srbi koji su stradali zbog oslobađanja svoje zemlje. Istovremeno to je bio i dokaz istorijske neodvojivosti ovog dela Srbije od centralne Srbije. To je bilo od velikog značaja u 20. veku, naročito za vreme Prvog i Drugog svetskog rata kada je ovaj deo zemlje bio pod okupacijom bugarskih trupa koje su gledale na svaki način da uklone sve spomenike i istorijske dokaze o prisustvu Srba na ovim prostorima - naglašava dr RaNđelović.

On je kazao da su osmanlije u znak odmazde sekle glave protivničkih vojnika stradalih u bitkama na području Osmanskog carstva, ali su od tih glava pravili mogile ili stubine, a ništa tako veliko kao što je Ćele-kula.

- Da su hteli da se o Ćele-kuli što više zna, da što više ljudi čuje za to šta su uradili ustanicima, oni su je podigli pored puta Niš-Sofija koji je bio veoma frekventan zbog trovine. Pored toga, u frontalni zid koji se vidi sa puta uzidane su lobanje sa najizraženijim znacima te traumatične pogibije – rasečene lobanje, lobanje sa ulaznom rupom od metka. To je namerno urađeno da, ukoliko putnik namernik ne želi da prođe kroz delu Ćele-kulu da sa puta može da vidi koliko je ona strašna - objašnjava dr Ranđelović, podsećajući da su ukupno uzidane 952 lobanje.

Još iz jednog razloga, kazao je dr Ranđelović, Ćele-kula je podginuta na mestu na kome se nalazi, u delu sadašnje Vojne bolnice.

- Tu je do 1872. godine bio letnjikovac Hafis paše. On je bio upravnik Niša do 1805 godine, kada je poginuo u boju na Ivankovcu. Hušid paša koji ga je nasledio želeo je da Ćele-kula bude podignuta pored letnjikovca, kako bi potomci Hafis paše mogli da vide da ga je on osvetio - ističe dr Ranđelović.

Nova saznanja o Čegarskom boju i Ćele-kuli, naš sagovornik objavio je u autorskoj monografiji "Osmanski upravnici Niša" i u dve velike zbirke "Zapisi o Nišu".

(Telegraf.rs)