Ove žene prošle su pakao sa muževima: Uzeo mi je telefon i onda pozivao sve ljude iz imenika da proveri ko su
Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije u razgovoru za Telegraf objašnjava da je nasilniku nasilje "gorivo" za njegov mentalni sklop
Marijana, Saška i Maja iako nisu u srodstvu, dele istu sudbinu. Sve tri bile su u kandžama muževa nasilnika. Dve su sa decom bežale glavom bez obzira a jedna se čak osam puta vraćala u nadi da će se promeniti.
Porodično nasilje nažalost nekad rezultira i time što nasilnik digne ruku na ženu i presudi i samom sebi, s druge strane jezivi zločini koji su se dešavali godinama unazad pokreću pitanje šta se dešava sa tim na prvi pogled skladnim porodicama, a odgovor je isti "kriju od okoline pravu istinu. Stide se i trpe, nemaju kud". Marijana, Saška i Maja, u svojim ispovestima svedoče, da nasilnik jednom ostaje nasilnik zauvek, što potvrđuju i stručnjaci koji u razgovoru za Telegraf kažu da se to ne menja.
Marijana je sa juga Srbije došla u prestonicu kada se udala za 12 godina starijeg partnera. U početku sve je bilo idealno, a onda je ljubomora počela da se uvlači u svakodnevnicu.
- Bio je galantan, divan, dobar. Venčali se, dobili prvo dete, a ona je krenuo pakao. Bio je ljubomoran, ako izađemo, ukoliko me neko pozove, ako sa nekim pričam a on ne zna ko je. Bili smo u braku četiri godine, povredio me je dva puta što je bilo na granici slučajnog, jer se posle izvinjavao da nije namerno i činilo se da će biti bolje. Razveli smo se na kraju, burno, mučno, ali nista ne bih mogla sama da nije bilo mojih roditelja, iskrena je Marijana u razgovoru za Telegraf.
Saška kaže da je još na početku veze sve ukazivalo da nešto nije u redu, ali mislila je da umišlja. Njen bivši suprug, kako kaže bio je dobar, blag, pun razuvevanja, a onda nekoliko nedelja svađe uz reči "ti ne znaš ko sam ja".
- Nisam imala snage da kažem nikome šta se desilo, bila sam očajna. Povukao me je za kosu i bio je ljut jer sam prokomentarisala da ne želim da idem tamo gde je on zamislio. Kada smo otišli na medeni mesec, ostavljao me je samu, on je negde išao, provodio se. Pio je. Branio mi je da se družim, izlazim... Onda su bile te smene raspoloženja, bilo je trnutaka kada je bio dobar, a onda bi se svađao. Vraćala sam mu se čak osam puta. Nismo imali dece, razveli smo se. Uzeo bi mi telefon a onda zvao sve ljude iz imenika, odselila sam se u drugi grad, priča Saška za Telegraf.rs.
Maja ima troje dece i iza sebe 17 godina braka. Ona je tpela u najvećoj meri psihičko nasilje, koje je bilo nemoguće izdržati.
- Vređao me je, ponižavao, umanjivao moju vrednost. Tražio je da odem sa posla, da se posvetim porodici. Nisam imala kuda, kod kuće brat, snaja, deca, roditelji, morala sam da trpim. Na kraju, deca su me spasla, podržala su me da odemo, da počnem da radim, oni su bili dobri, a on je nekim čudom pristao da daje alimentacuju kako dolikuje. Iskreno, bilo je mnogo teško, iskrena je Maja.
Nicović: Nasilnik se nikada neće promeniti
Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije, u razgovoru za Telegraf objašnjava da se nasilnik nikada ne menja. Kako dodaje, bez obzira na obećanja koja može posle napada na ženu davati, kako njoj tako svim službenicima u institucijama, čudo se neće dogoditi.
- Prosto je praksa pokazala da je kod nasilnika ro patološka crta karaktera i tu nema popravke. Može se primiriti iz nekog razloga, straha od kazne, iz materijalnih i ekonomskih razloga, ali on u stvari karakter nikada neće promeniti. Ukratko, nasilniku je nasilje "gorivo" za njegov mentalni sklop. On ne može da funkcioniše bez eksplozije nasilja prema bilo kome. Kada se desi najbolje je da žena odmah ode od njega, jer moguće je da se samo "privremeno primiri"- kaže Nicović za Telegraf.
Psiholog Maja Stojanović dodaje da u tim trenucima nije lako doneti odluku, i da je ženama potrebna podrška. Postoje žene, koje nemaju nikakvu podršku, i da je tada važno da se jave isntitucijama.
- Ne treba trpeti, očekivati čudo i da će se partner promeniti. Žena mora da pronađe utočište i da se otrgne iz kandži nasilnika jer inače, svaki naredni dan je sve teži. Takođe, podsećam da je i psihičko nasilje mučno, isto kao i fizičko, jer oni to rade na jedan vrlo manipulativan način dok vas potpuno ne slome, ne unize, obeshrabre, i žena se tada nađe u ozbiljnom problemu. Roditelji, rođaci, prijatelji, zovite i tražite pomoć, a kasnije ako je potrebno, potraćite i stručnu pomoć, objanjava psiholog.
(Telegraf.rs)