Ova 3 mesta su najopasnija ako krene zemljotres, a ljudi se tu najčešće kriju: Važna poruka profesora Folića

N. S.
Vreme čitanja: oko 2 min.

On je otkrio i koje je mesto najsigurnije

Foto: Shutterstock

Nakon snažnog zemljotresa jačine 5,7 stepeni Rihterove skale, koji je u četvrtak pogodio Crnu Goru, i dalje se utvrđuje šteta. Budući da je u pitanju naša komšijska država, strah postoji i kod nas, a tim povodom odlučili smo da istražimo kako se ponašati u situacijama razornih zemljotresa i koja su to sigurna mesta.

Profesor Radomir Folić proživeo je zemljotres u Skoplju, a svoj život i karijeru odlučio je da posveti izučavanju gradnje koja bi nas na najbolji način mogla zaštititi od zemljotresa. Tako je objasnio i posebnu metodu jakog naziva - "trougao života".

On je otkrio koji su to najbezbedniji delovi stana. Folić je ranije za Telegraf.rs opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.

"On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani 'trougao života', a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu", objasnio je tada Folić.

Osim stola, mesto koje bi vam prvo palo na pamet kao najsigurnije, upravo to i nije, a to su stepenice. Skrivanje ispod stepeništa takođe je najgora opcija koju možete odabrati, razlog je isti kao i sa stolom.

Ni ulazna vrata nisu dobro rešenje, upozorava on.

Uvek se pitamo šta je sa zgradama. One su visoke i zamišljamo da prve stradaju u strašnim zemljotresima. Onda se pitamo da li su bolje zgrade stare gradnje ili nove, na sve nedoumice odgovore je dao uptavo proferof Folić objasnivši da nisu sve visoke zgrade nebezbedne i ako je u pitanju nova gradnja to ne znači da su najslabije.

Kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su zgrade ispitane u više navrata, misleći na zgrade na Novom Beogradu koje su građene u "IMS" sistemu.

"Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne", precizirao je Folić.

Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.

- Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove - objašnjava.

Podsetimo, u četvrtak je zemljotres jačine 5,7 stepeni Rihterove skale, pogodio Crnu Goru i naneo veliku materijalnu štetu, a osetio se sve do Sarajeva i Beograda. Registrovan je u 4.06 časova i pogodio je područje Nikšića. Nakon toga tlo ne prestaje da podrhtava i zabeležen je niz slabijih potresa.

(Telegraf.rs)