U Srbiji prošle godine 196 osoba zatražilo azil, samo ovoliko ga dobilo: Najveći broj iz Sirije

Predstavnik visokog komesara Agencije Ujedninjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Sufijan Ađali je u intrevjuu za današnju Politiku rekao da su trenutno 1.162 osobe smeštene u nekom od azilnih i prihvatnih centara

U Srbiju je prošle godine ušlo 108.828 izbeglica i migranata, dok je 196 osoba zatražilo azil, a njih devetoro ga je dobilo, izjavio je predstavnik visokog komesara Agencije Ujedninjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Sufijan Ađali.

On je u intrevjuu za današnju Politiku rekao da su trenutno 1.162 osobe smeštene u nekom od azilnih i prihvatnih centara.

Preporučujemo

- Najveći broj njih je iz Sirije (45 odsto), Avganistana (22 odsto), Maroka i Pakistana, a većinu izbegličke i migrantske populacije čine odrasli muškarci. Posebnu ranjivu grupu čine deca bez pratnje - rekao je Ađali.

Prema njegovim rečima, od početka rata u Ukrajini više od 335.500 državljana te zemlje je ušlo u Srbiju.

- Krajem januara ove godine u Srbiji je bilo oko 4.200 izbeglica iz Ukrajine, a na kraju februara 1.089 osoba je bilo pod privremenom zaštitom - naveo je Ađali.

Na pitanje kako UNHCR ocenjuje odnos Srbije prema izbeglicama i pripadnicima drugih osetljivih grupa, Ađali je istakao da je UNHCR prisutan u Beogradu od 1976. godine i da je tokom tih decenija svedočio otvorenom stavu prema izbeglicama, kako od strane vlasti, tako i od strane lokalnog stanovništva.

Kada je reč o integraciji izbeglica koji su odlučili da u Srbiji započnu novi život, Ađali je rekao da oni imaju pristup obrazovanju i zaposlenju, kao i druga prava i obaveze.

- Oni doprinose društvu svojim talentima i veštinama. UNHCR je ponosan na nekoliko mladih izbeglica koji su uspeli da upišu fakultet i sada su na nekim od najprestižnijih visokoškolskih ustanova u zemlji. Drugi su pokrenuli sopstvene biznise ili su zaposleni u privatnim, domaćim i međunarodnom kompanijama. Većina govori srpski ili su posvećeni učenju jezika - rekao je Ađali.

Ađali je naveo da je primetan zabrinjavajući trend da se izraz "migrant" koristi i za izbeglice i za migrante.

- To ne samo da je netačno, već može da dovede do ozbiljnih posledica za ljude kojima je potrebna međunarodna zaštita. Pogrešno označavanje izbeglica i tražilaca azila kao migranata (ili kao "nelegalnih", "nedokumentovanih" dolazaka) ograničava njihov pristup posebnoj pravnoj zaštiti - uključujući pravo da prelaze granice kako bi zatražili i dobili azil - objasnio je Ađali.

Naveo je da su izbeglice precizno definisane i zaštićene u međunarodnom pravu i da su to ljudi koji su pobegli iz svojih domova usled straha od progona, konflikta, nasilja ili ozbiljnog kršenja ljudskih prava i koji traže bezbednost u drugoj zemlji.

- Oni su nosici jednog od osnovnih univerzalnih ljudskih prava - prava na traženje i dobijanje azila. S druge strane, na međunardonom nivou ne postoji opšteprihvaćena definicja izraza "migrant", ali ovaj termin se koristi da opiše ljudi koji odluče da krenu preko granice, ali ne zbog direktne pretnje progonom ili smrću, već zbog drugih motiva, poput posla, obrazovanja ili porodičnih razloga - kaže Ađali.

(Telegraf.rs/Tanjug)