Nova velika sramota u Valjevu! Grafiti sa spomenika HEROJU su uklonjeni, ali je jutros osvanulo nešto još gore

Kako javljaju lokalni mediji, na postamentu spomenika jutros je osvanuo zaglavljen metak

Grafiti kojima je sredinom prošle nedelje oskrnavljen spomenik borcima revolucije u liku Stevana Filipovića u Valjevu, su sklonjeni, ali na postamentu spomenika jutros je osvanuo zaglavljen metak.

Preporučujemo

Kako smo ranije pisali, spomenik koji se nalazi u parku Vidrak bio je išaran grafitima pogrdnog značenja, što je izazvalo burne reakcije među građanima.

Nekoliko dana kasnije, na fotografijama koje je objavila stranica Valjevo_live, vidi se da su grafiti uklonjeni, ali ostale su mrlje koje naslućuju šta je pre nekoliko dana bilo na ovom mestu.

Kako javljaju lokalni mediji, na postamentu spomenika jutros je osvanuo zaglavljen metak.

Podsetimo, spomenik Stevanu Filipoviću koji predstavlja simbol Valjeva bio je oskrnavljen grafitima muškog polnog organa, a ovaj vandalski čin izazvao je bes među građanima. Kako smo saznali u dok smo bili u poseti ovom gradu, većini građana ovaj spomenik ne smeta, ali kako kažu postoji jedna ista grupa ljudi koja se već godinama zalaže da se spomenik ukloni sa ovog mesta.

- Za Valjevo se znalo po Stevanu, a sad bi odjednom neki da ga nema. Ti pojedini kažu ne treba da bude ovde, treba da se skloni, neki su devedesetih pokušavali da ga sklone pa nisu mogli, a mi im kažemo da neće uspeti da ga sklone nikad. Mi ćemo se boriti - rekao je neki dan za Telegraf Rajko Milinković predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Valjevo.

Ko je bio Stevan Filipović?

Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

sticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona.

Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao "nemoguć slučaj" i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

(Telegraf.rs)