"Šokirao sam se da Srbi doručkuju čak i ovo": Majd Hamdan (27), lekar u Domu zdravlja Vršac, o našoj kulturi

On je rodom iz Sirije, a već deset godina živi u Srbiji

Doktor medicine Majd Hamdan (27) rodom iz Homsa (Sirija), pre deset godina se doselio u Beograd budući da je dobio stipendiju za studiranje na Medicinskom fakultetu.

Najpre je prvih godinu dana po dolasku učio srpski jezik, a tek onda postao student. Trenutno živi u Vršcu i radi pri Domu zdravlja, a poslednjih meseci njegovo zaduženje je terenski rad po osam sela – Mesić, Jablanka, Sočica, Kuštilj, Vojvodinci, Malo Središte, Vatin i Mali Žam, piše portal "Dnevnik".

Preporučujemo

– U Beogradu nema posla, velika je konkurencija i manje su šanse, a nisam hteo ceo život da čekam, pa sam se prijavio na razna mesta, između ostalog i u Vršac, gde su me pre skoro godinu i po dana primili – priča Majd.

– Kad sam završio gimnaziju u Siriji, stanje u državi nije bilo najbolje, a kako sam imao dobar prosek, mogao sam da se prijavim na razne stipendije.

Prvo sam upisao medicinu u Homsu, ali se stanje pogoršavalo, pa sam se prijavio za stipendije u Turskoj, Japanu, ali i Srbiji, i dobio sam je ovde. Tamo sam na fakultetu zamrznuo godinu, za svaki slučaj, ukoliko ovde ne uspem, da mogu tamo da se vratim.

Na pitanje o tome šta ga je najviše iznenadilo, kaže - ishrana, to je velika razlika. Ovde se mnogo jede mesa, mnogo, mnogo, za svaki obrok. Meni je bilo nezamislivo da se i za doručak jede meso! Kod nas se jede samo za ručak i to tri-četiri puta nedeljno, ne više do toga.

Koliko si uspeo da se prilagodiš našoj, a koliko i dalje držiš do vaše ishrane?

– Morao sam da se naviknem. Jedem više mesa, svaki dan, kao i vi.

I, šta kaže krvna slika na to?– Bolja je što se hemoglobina i gvožđa tiče, jer jedem više mesa.

A kada je reč o arhitekturi, kulturi...

- Ovde u Srbiji je baš sve centralizovano, sve je u Beogradu. Ili Beograd, ili ništa. Svi hoće u Beogradu da studiraju i da se zaposle. Novi Sad je drugi po veličini, ali ne može da se poredi. Mirniji je, ali je meni Beograd ipak lepši. I ima više aktivnosti, više omladine... Ovde u malim gradovima ostaju samo stariji ljudi. Polako se gase sela. Možda je jedan od razloga to što ljudi ne prave decu...

-  Kod nas ljudi mnogo vole decu i prosek je troje-četvoro u porodici, dok je ranije bilo i više. Rekao bih da su ljudi kod nas više patrijarhalni i više cene brak nego ovde, možda. To je ono što sam lično primetio, jer ovde se mnogi razvode. Ne kažem da je to dobro ili loše, bolje je razvesti se nego živeti u lošem braku, naravno. To su samo moje konstatacije.

Kako reaguju pecijenti, naročito kada su prvi put došli kod tebe, kad su te videli?

– Baš si me podsetila kada sam prvih mesec dana radio na opštoj u Vršcu, bila je neka pacijentkinja kod mene i posle kad je trebala da dođe na kontrolu, prolazila je hodnikom i pitala sestru da je uputi na lekara, trebao joj je „onaj novi Rumun”. Pomislila je zbog akcenta da sam Rumun. Ali svugde su me lepo prihvatili.

(Telegraf.rs)