Šta se krije iza jezivog prizora kod Kikinde? Nađeno više od 800 mrtvih ptica, sumnja se da je ovo uzrok

Na oranicama kod kikindskog sela Nakovo pronađeno više od 800 mrtvih ptica

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pronašli su više od 800 mrtvih ptica na oranicama kod kikindskog sela Nakovo, među kojima su bila najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu.

Kako je objavljeno na sajtu DZPPS, sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu.

Preporučujemo

Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.

Iz DZPPS navode da su se ove ptice iz porodice vrana hranile na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve i semena biljaka, pa da su upravo tu najverovatnije pronašle i zatrovane mamke - koji su im postali poslednji obrok.

Nakovčanin i pčelar Ranko Samardžija u subotu je otišao da obiđe svoje košnice na dve lokacije severno od sela i već kod poslednjih kuća primetio je mrtve ptice prvo po putu, potom uz kanal, a na kraju i one koje vise sa drveća i žbunova.

Kako navode iz DZPPS, on je zabrinut za bezbednost pčela i poučen strahovitim trovanjem koje je pogodilo kikindske pčelare 2015. godine, kada je ubijeno 1.600 pčelinjih društava, telefonom je snimio uznemirujuće scene i podelio ih na društvenoj mreži Fejsbuk.

Na snimku, koji je nakon par sati usled pritiska dela javnosti uklonio, vide se mrtvi gačci u pčelinjaku, ptice koje se bore za život u krošnjama drveća i mnoge koje ne mogu da polete sa njiva.

Ubrzo nakon deljenja ovog snimka Samardžiju je, kako se navodi, pozvao izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić, i zamolio za više informacija.

"Nije samo trovanje gačaca razlog za uzbunu: upravo tu pored Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća je počeo da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih", navodi se na sajtu DZPPS.

Ružić je naveo da je u subotu 2. marta poslao obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a i naveo da imaju sumnju na masovno trovanje ptica kod Nakova, pa da opravdano strahuju za sudbinu orlova krstaša.

"Brzo smo organizovali jednu terensku ekipu i u nedelju ujutru smo bili u Nakovu. Kako u Srbiji ne postoji šema nadležnosti u slučajevima trovanja životinja, niti protokol za postupanje, obavestio sam lokalnu stanicu policije koja je na teren poslala dva policijska službenika", naveo je Ružić.

Leševi ptica su pronalaženi na prostoru od oko dva kilometra, uglavnom tamo gde su noćilišta vrana.

Kikinđanin Stefan Prekajski, biolog zaposlen u DZPPS, bio je prisutan tokom potrage i uklanjanja leševa, i kako se navodi u objavi DZPPS ovaj događaj je na njega kao ljubitelja prirode ostavio snažne negativne emocije.

"Gačci, sive vrane i svrake ekstremno su važan deo prirode u našim atarima budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnoženja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine. Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista", rekao je Prekajski.

Iz DZPPS navode da su mrtve ptice kod Nakova "vrh ledenog brega problema sa kojim se suočava moderna vojvođanska poljoprivreda".

"U stalnoj trci za profitom paori su preorali sve što je moglo da se preore, meštani posekli drveće, a poljoprivredni otrovi desetkovali su populacije divljih životinja. U ovakvim uslovima bezbednost i zdravlje ljudi takođe su ugroženi jer je održavanje nekakvog veštačkog balansa moguće samo uz korišćenje dodatnih količina hemijskih preparata, koji hteli mi to ili ne, na kraju završe na našoj trpezi", navode iz DZPPS.

(Telegraf.rs/Tanjug)