Škodrić: Potrebna promena svesti u društvu kada je u pitanju transplantacija

Ono što je naglasila da je problem u našoj zemlji jeste to što ljudi nemaju razvijenu svet o transplantaciji organa

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla je danas da su deca, ali i roditelji koji su donirali bubrege prošle nedelje svojoj deci dobro, i naglasila da je važno da se promeni svest ljudi kada su u pitanju transplantacije organa.

Dvoje dece transplantacijom u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj dobilo je nove bubrege od roditelja, a zajedno sa srpskim timom lekara su učestovali i stručnjaci iz Londona.

Preporučujemo

Radojević Škodrić rekla je, gostujući na TV Pink, da je to bila inovativna operacija kada je u pitanju naša zemlja, ali da je 2023. godine zaživela u Srbiji zahvaljujući stručnjacima iz Londona sa kojima je Srbija uspostavila saradnju u prošle godine.

"Radi se o tome da se transplantacija radi laparoskopski, bubreg se od donora, od onog koji daje organ radi laparoskopski, najmanje invazivnom metodom, tako da se maksimalno brzo i lako oporavljaju i oni koji daju organ i oni koji ga primaju", rekla je direktorka RFZO.

Ono što je naglasila da je problem u našoj zemlji jeste to što ljudi nemaju razvijenu svet o transplantaciji organa.

"Problem je zato što moramo da menjamo svest društva, svest građana, ali postoji još jedan problem, a taj problem je kadrovski. Razlikujemo dve vrste transplantacije, transplantacija od živog davaoca i kadaveričan, dakle od onog koji ima kliničku, odnosno, moždanu smrt. Kada je u pitanju živa transplantacija, to je mnogo bolje ide, zato što su to živi donori, međutim, desio se kovid. U tom periodu je došlo do smene generacija, tako da su stručnjaci koji su bili eksperti za tu oblast, otišli u penziju i nakon COVID-a nas sačekala zaista jedna teška situacija", objašnjava Radojević Škodrić.

Zbog toga, kako je naglasila, potrebna je saradnja sa stručnjacima iz inostranstva.

"Zato je važno uspostavljanje te saradnje gde su stručnjaci iz najpoznatije na svetu druge po redu na listi najbolje dečje bolnice "Grejt Ormond Strit" u Londonu, došli prošle godine, jednom pacijentu uradili operaciju i evo sada za još dvoje u Tiršovoj i ta saradnja je zaista fenomenalna, ali je značajno što oni dolaze kod nas, ne mi da šaljamo, jer se tako mnogo bolje edukuju naši stručnjici. Ove konkretno dve operacije uradio naš doktor, doktor Radlović, sa svojim timom, a iz engleske bolnice su samo, naravno, nazirali i davali smernice", naglasila je ona.

Kako je naglasila Radojević Škodrić, na transplantaciju bubrega čeka 470 odsraslih i 40 dece, na transplantaciju jetre 70 osoba, na transplantaciju srca 40 odraslih i to je veliki broj i potrebno je da mnogo radimo.

"Ono što građani moraju da shvate, ne vredi ni da šaljemo u inostranstvo. Imamo novac, nije u pitanju novac, neće da prime strani centri, zato što oni funkcionišu po principu 'Eurotransplanta', a to znači da svaki donirani organ Srbija mora da vrati u određenom periodu, to je oko šest meseci do godinu dana, a to se ne dešava. Tako da ovde svest obavezno moramo da menjamo uz pomoć medija i struke", naglasila je ona.

Kako je rekla, mnogi su potpisali donorske karitce, ali i dalje postoje predrasude.

Radojević Škodrić je dodala da se sa ovom klinikom iz Londona nastavlja saradnja, ali da Srbija ima saradnju i sa drugim centrima u SAD, Engleskoj, Mađarskoj, Turskoj, Italiji, Španiji i Austriji.

Kako je objasnila, postoji kadrovski problem jer do 2012. godine su maltene zabranjivane specijalizacije i mladi lekari su teško dolazili do specijalizacije.

"Mi još uvek osećamo posledice toga, bile su zabranjene specijalizacije i mnogi su dobili samo volonterske specijalizacije, dakle da samostalno upišete i platite specijalizaciju, oni koji nisu bili u tim mogućnostima, naravno, ostali su bez specijalizacije. Međutim, to je ogroman problem u zdravstvenom sistemu države. Zato što specijalizacija traje četiri, pet godina da biste postali uopšte specijalista. Da biste postali dobar specijalista, dakle sa iskustvom, ekspert, potrebno je još minimum pet godina", objašnjava ona.

Radojević Škodrić je dodala da od 2018. godine postoji poseban program zapošljavanje 100 najboljih diplomaca, ne samo lekara, već i srednji stručni kadar.

"Nastavlja se program zapošljavanja i najboljih, ali i ostali. Da podsetim od 2014. zaposlili smo oko 39.000 lekara. a samo za vreme, oni koji su angažovani u COVID-u, ne samo lekari, već i zdravstveni, nezdravstveni, zaposleno je 8.500 ljudi. To je zaista ogromno", rekla je ona.

Naglasila je da je edukacija važna, učenje novih medota i da je zbog toga odlučeno bez obzira na prosek, bez obzira na godin da se lekari šalju u one centre sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima saradnju u smislu slanja lečenja u inostranstva.

Radojević Škodrić je rekla da je cilj da se stariji stručnjaci zadržaje u bolnicama , zbog pre svega iskustva.

"Mi ćemo raditi da ih maksimalno zadržimo. Postoji jedan model koji, sada smo razgovarali, da počne u Kliničkom centru Vojvodine, a to je dopunski rad. Postoji više modela dopunskog rada, ali model koji najviše odgovara modelu komercijalnog, odnosno privatnog rada, jeste da građani mogu o svom trošku da odu Klinički i da izaberu i lekara i uslugu koju žele", rekla je ona.

Ona objašnjava da to je odlično za naše lekare, zato što ostaju da rade u ustanovi i uslovima koji su im poznati.

Sledeći korak je popis šta sve postoji u privatnim ordinacijama, klinikama, a to trenutno ne postoji.

"U onim bolnicama gde su završene rekonstrukcije, koje imaju dovoljno kapaciteta, će primiti za te usluge, i moći će da se obavlja dopunski rad, to je jako važno. I to je jedna vrsta integracije sa privatnim i državnim zdravstvom", rekla je ona.

Ona je naglasila da doktori mogu da rade privatno, ali da prvo moraju da ispune norme u bolnicama gde su zaposleni.

"Postoje tačno norme za osnovnu platu koje treba da se ispune, a ne da se dešava ono što se nažalost dešava, to je činjenica da n nijednog pacijenta ne prime u državnoj", rekla je ona.

Ona je dodala da je E-karton jedan od preduslavoa, u kome će se tačno znati svi podaci o pacijentu, gde god je bio, da li je bio kod privatnika ili državnoj ustanovi.

Radojević Škodrić je dodala da se svake godine izdvaja sve više sredstava i za lečenje pacijenata inovativnim lekovima.

"Poslednja lista je najveće izdvajanje za inovativne lekove - 6,3 milijarde, prethodne godine je bilo 5,8 milijardi, 2022. godine 2,4 milijarde i 2019. 1,8 milijarde", objašnjava ona.

Kako je rekla, lekovi sa poslednje liste biće u bolnicama za tri meseca, početkom juna.

Liste čekanja

Ona je podsetila da se u poslednje vreme nabavlja i oprema kako bi se smanjile liste čekanja u bolnicama i da sada mamograf umesto u šest, postoji u 31 bolnici.

Dodala je da se trenutno za reumatološka oboljenja daju terapije u 11 centara.

Kada su u pitanju liste čekanja, postoje za kataraktu, za kuk i kolena.

"Kod katarakte je problem što su pacijenti uglavnom stari i žele obično svog doktora u svom gradu, a zbog kadrovskih problema negde nema dovoljnog kapaciteta. Zato mi sada intenzivno radimo na razgovoru sa onima koji su na listama čekanja i mogu da vam kažem da smo napravili pomak- već se 50 odsto izjasnilo da ne želi da čeka, da želi kod privatnika, time će liste čekanja za kataraktu u narednih meseci smanjiti", rekla je ona.

Za vantelesnu oplodnju, Radojević Škodrić dodaje da nema liste čekanja.

Kako je naglasila, Klinički centar "Banjica" će dobiti 14 novih sala, u naredne dve ili tri godine.

Kada je u pitanju magnetna rezonanca, Radojević Škodrić , rekla je da je započeta navaka i da su prošle godine u roku od tri meseca isporučena 10 aparata i da do 2027. godine će svaka bolnica u Srbiji imati magnetnu rezonancu.

(Telegraf.rs/Tanjug)