Mitar se ne odriče Tita i Jugoslavije: Na krovu trobojka sa petokrakom, čuva i člansku kartu Saveza komunista

U Mitrovu kuću gledaju vrlo često i Zaječarci, ali sve češće zastaju da se fotografišu i prokomentarišu oni koji se po prvi put nađu u gradu na Timoku

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je zemlja mnogih od nas. Danas kada ova država više ne postoji, ima onih kojima je još uvek u srcu i koji čuvaju uspomenu na bratstvo i jedinstvo. Jedan od tih je i Mitar Bošković iz Zaječara, poslednji jugonostalgičar u istočnoj Srbiji.

U Mitrovu kuću gledaju vrlo često i Zaječarci, ali sve češće zastaju da se fotografišu i prokomentarišu oni koji se po prvi put nađu u gradu na Timoku. Jer, posebnu pažnju privlače oslikani simboli nekadašnje SFRJ i jugoslovenska zastava sa petokrakom koja se vijori na krovu kuće. Kako kaže Bošković, na tome mu niko nije zamerio do sada, jer je za više od šest decenija života on ostao jedini jugonostalgičar u ovom kraju.

Preporučujemo

Došao je u Zaječar sa Kosova i Metohije i u njegovom srcu je ostala jedina domovina, najmilija, bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Rodom iz Kline u Kosovskoj Mitrovici boravio je kao mali u Domu za nezbrinutu decu "Aca Marović", pa je jednom prilikom 25. maj, Dan mladosti, obeležio i proslavio okupivši i ugostivši svoje prijatelje jugonostalgičare koji su sa njim davnih godina bili u domu. Evocirale su se uspomene iz tog doba, preovladavale emocije nekadašnjih dečaka koji su se tada družili i delili svakodnevicu u domu na Kosovu.

"Kao dete sam boravio u Domu za nezbrinute mališane u Kosovskoj Mitrovici. Pamtim da su nam tada davali novac u domu za trošak, imao sam sve. Lično je drug Tito dolazio da nas, decu domce, poseti za svaku Novu godinu, donosio bi nam poklone, nismo oskudevali ni u čemu. Zato ću uvek ostati Jugosloven. Bratstvo i jedinstvo je bilo lepo doba, svako je odlazio kod svakog, a sa pasošem bivše Juge se moglo ići svuda. Svako se slagao sa svakim. I imalo se. Ja se i danas izjašnjavam kao Jugosloven i uvek ću biti. Tita sam jako voleo. Kada je trebalo da počnem da radim, Albanci su mi rekli da za mene nema posla i da idem u Srbiju. Tako sam krenuo i došao u Zaječar, gde sam se zaposlio u Fabrici porculana i proveo 25 godina radeći. Sada sam u penziji", priča Mitar.

Mitar Bošković je veliki i pasionirani poštovalac kako tog vremena, tako i lika i dela Josipa Broza Tita. Godinama je sakupljao detalje koji podsećaju na to vreme i kako kaže, želja mu je da od svog skromnog doma jednog dana napravi muzej. Njegovu ideju podržavaju mnogi njegovi prijatelji koji se vremena i pasoša, sa kojim se moglo svuda bez po muke, sećaju sa nostalgijom. Međutim, kod ovog čoveka se ne svodi sve na sećanja, već on ljubomorno među svojim eksponatima koji ga svakodnevno podsećaju na to vreme, čuva člansku karticu Saveza komunista, koju sa ponosom ističe.

"Ne stidim se, ponosan sam jer sam bio član Saveza komunista. Imam člansku karticu i čuveaću je uvek", ponosno govori ovaj pravi Jugosloven.

Nekima su bratstvo i jedinstvo ostali i do dana današnjeg u srcu. Mitar je jedan od njih koji ovu tekovinu jednog vremena ne može da prežali, izjašnjava se kao Jugosloven i kaže da je to vreme za njega bilo vreme u kome je najbolje živeo. Njegov glavni praznik i dalje je ostao 29. novembar, Dan republike i poseta Kući cveća u Beogradu ostala je posebna čast. Ono što još uvek u njemu budi posebne emocije je kad izgovori rečenicu "Smrt fašizmu, sloboda narodu", uz pozdrav sa čvrsto stegnutom pesnicom prislonjenom na slepoočnicu...

(Telegraf.rs / Milica Ristić)