Vlada Srbije odlučila: Ranjena nastavnica iz OŠ "Vladislav Ribnikar" primaće doživotnu novčanu nadoknadu
Inicijativu da se nastavnici dodeli ovakvo priznanje pokrenula je grupa nastavnika i učenika OŠ "Vladislav Ribnikar", za šta je prikupljeno više od 13.000 potpisa građana
Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Odluku o posebnom javnom priznanju kojom se nastavnici istorije Osnove škole "Vladislav Ribnikar" iz Beograda Tatjani Stevanović, kao izraz podrške i poštovanja za iskazanu ličnu hrabrost prilikom ranjavanja u toku izvođenja nastave u masovnoj pucnjavi 3. maja 2023. godine, dodeljuje ovo posebno javno priznanje, saopštila je Vlada Srbije.
Inicijativu da se nastavnici Tatjani Stevanović dodeli ovakvo priznanje pokrenula je grupa nastavnika i učenika OŠ „Vladislav Ribnikar", za šta je prikupljeno više od 13.000 potpisa građana. S obzirom na to da je u pitanju tema za koju je javnost veoma zainteresovana, da se radi o izuzetnom jedinstvenom slučaju dodele javnog priznanja u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja i da je predložena mera dobila razmere koje su poprimile opšti značaj, Vlada Srbije odlučila je da prihvati tu inicijativu, koja dolazi iz sistema obrazovanja i koja je široko podržana među građanima.
Vlada je konstatovala da je masovna pucnjava u OŠ „Vladislav Ribnikar" slučaj koji i dalje potresa javnost, da zahteva reakciju države u više pravaca, da je prihvatanje podnete inicijative način da se ranjenoj nastavnici olakša materijalni položaj nakon teškog ranjavanja i sa posledicama koje će trpeti do kraja života, ali i prilika da se i kroz tu meru pokažu solidarnost i empatija.
Ideju da ranjena nastavnica istorije dobije neki vid novčane nadoknade, kao dodatak uz svoja mesečna primanja, koji bi bio trajan, do kraja života, koji nije prenosiv, ali je redovan i koji bi se isplaćivao svakog meseca i u skladu sa rastom troškova, podržao je i Savez samostalnih sindikata Beograda.
500 miliona dinara za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara
Članovi Vlade doneli su Uredbu o rasporedu i korišćenju sredstava subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2024. godini za šta je obezbeđeno 500 miliona dinara, što je najveći iznos koji je do sada opredeljen u te svrhe.
Sredstvima koja su opredeljena za zaštićena područja sufinansiraju se poslovi upravljača, čuvanje, održavanje i prezentacija zaštićenog područja, zatim izgradnja, opremanje i održavanje objekata i uređenje prostora za posetioce i delatnosti usmerene na korišćenje i unapređenje stanja prirodnih resursa, poput monitoringa prirodnih vrednosti, naučna i druga istraživanja, reintrodukcija vrsta i revitalizacija zaštićenih prirodnih dobara. Zaštićena područja su najčešći način ili alat kojim se sprovodi zaštita prirode i kojim se direktno štite biljne vrste, a zaštitom staništa stvaraju preduslovi za zaštitu životinjskih vrsta i očuvanje biodiverziteta.
Uredba je usvojena kako bi se blagovremeno sprečile ljudske aktivnosti i delatnosti koje mogu da dovedu do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao i poremećaji sa negativnim posledicama u prirodi, što je jedan od osnovnih ciljeva Zakona o zaštiti prirode.
Ministarstvo je u prethodnim godinama nastojalo da poveća ukupnu površinu teritorije pod zaštitom i u ovom trenutku 99 područja uživa zaštitu na nacionalnom nivou.
(Telegraf.rs)