Danas je Sveti Trifun, slava vinogradara i zaštitnik zanatlija: Veruje se da stiže proleće i da se budi ljubav

LJ. R.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Ovaj dan je u crkvenom kalendaru označen crnim podebljanim slovom, a još se smatra pretprazništvom Sretenja, koje se sutra slavi

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog Trifuna velikomučenika. Ovaj dan je u crkvenom kalendaru označen crnim podebljanim slovom, a još se smatra pretprazništvom Sretenja, koje se sutra slavi.

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav.

Vinogradari posebno slave Svetog Trifuna, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari.

Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda.

Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu. Mole mu se da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.

Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi - ljubav.

Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.

Na Dan zaljubljenih običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.

(Telegraf.rs)