Smanjiće se gužve i troškovi: Platforma za zbrinjavanje urgentnih stanja veliki iskorak za Srbiju evo i zašto

U narednih 10 dana u projekat će se uključiti i Institut za ortopediju Banjica i Specijalna bolnica za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", dok će druga faza implementacije projekta uključiti i Zavod za urgentnu medicinu Beograd

Od ponedeljka kreće sa radom centralizovana platforma za zbrinjavanje urgentnih stanja, najavila je ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Ministarka je prilikom prezentacije napomenula da će nova platforma zdravstvenim radnicima omogućiti da, kada pacijent iz jedne ustanove polazi ka drugoj, dobiju signal na službenom telefonu da im stiže pacijent i da je potrebno da pristupe kompjuteru. Ovaj novitet za sada je implementirana u pet zdravstvenih ustanova u Beogradu - u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, kliničko bolničkim centrima "Dr Dragiša Mišović", "Zvezdara", "Bežanijska kosa" i "Zemun".

Preporučujemo

Da je danas zdravstvo u Srbiji napravilo veliki korak unapred potvrdio je u razgovoru za Telegraf i dr Željko Ranilović iz Doma zdravlja Zemun, istaknuvši da će se ovim potezom smanjiti i gužve, ali i troškovi.

"Smanjiće se gužve što je jako važno i za pacijente i za osobolje, ali će se smanjiti i troškovi, to ne smemo da zanemarimo", kazao je naš sagovornik.

Doktor se osvrnuo i na program koji poslednjih godina koristi preko 90 odsto zdrasvtvenih ustanova u Srbiji, a koji je toliko dobar da programerima omogućava da ga specifično prilagodi za svako odeljenje do najsitnijih detalja u skladu sa potrebama.

"Njegova glavna prednost je ta da zdravstveni radnici jedne ustanove kroz njega mogu da vide izveštaj svih lekara i poregleda koji su rađeni u toj ustanovi i da apsolutno imaju sve na dlanu, da pacijenti ne moraju da donese papire, pa da se to čita, da se gubi vreme tokom samog pregleda. Na primer u Domu zdravlja lekar koji je na opštoj medicini on može da vidi i sa drugih službi, a isto tako i ginekolog može da vidi šta je rađeno na opštoj medicini, koji lekovi su uvedeni. Ne može da se izugbi neki dokument, a da lekar ne zna da li je pacijent koristio neku terapiju ili nije", objašnjava Ranilović.

Kada je ovaj program u pitanju problem se javlja, kaže naš sagovornik, kada ustanove koje nisu pod istim PIB-om, tj. ne pripadaju istoj kući. Navedeni problem najmanje se osetio u Kliničkom centru zato što većina bolnica upravo pripada njemu, osim Instituta za reumatologiju.

Kako objašnjava lekar, ovakav sistem umreženosti različitih ustanova koje pružaju hitno zbrinjavanje treba da postoji, ali da u sve to treba priključiti i ostale.

"Nekako stidljivo, postepeno ulazimo u to da umrežimo ustanove sa različitim PIB-ovima, da mogu da vide i domovi zdravlja i državne bolnice, da svi budu umreženi u taj jedinstveni sistem", kaže Ranilović.

Umrežavanje ustanova

U narednih 10 dana u projekat će se uključiti i Institut za ortopediju Banjica i Specijalna bolnica za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", dok će druga faza implementacije projekta uključiti i Zavod za urgentnu medicinu Beograd.

"Platforma će zaživeti od ponedeljka. Kad pacijent dođe svi njegovi podaci će biti u novoj ustanovi, neće biti gubljenja vremena. Platforma omogućava zaštitu podataka pacijenata i daleko olakšava rad i onih koji šalju i primaju pacijente", rekla je ministarka Grujičić.

Platforma omogućava efikasniju razmenu medicinske dokumentacije i bržu komunikaciju između hitnih službi, maksimalnu zaštitu podataka, uz bržu dijagnostiku i pravovremeno lečenje i zbrinjavanje pacijenata.

Pomoćnik za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja Đuro Radović rekao je da je važno da se podiže nivo komunikacije između zdravstvenih ustanova i da je to cilj platforme.

"Na ovaj način blagovremenim dostavljanjem kompletne elektronske zdravstvene dokumentacije podižem nivo pružanja zdravstvene usluge što dovodi i do većeg broja spasenih života".

(Telegraf.rs)