Nakon trovanja 12 dece alkoholom u Beogradu Srbija zgranuta: Da li nas je Evropa upozorila na ovo?

Nakon ovog nemilog događaja mnogi su se zapitali gde su u svemu tome roditelji dece koja još nisu ni punoletna, a izlaze u noćne klubove i piju alkohol

Dvanaestoro dece mlađe od 15 godina, primljeno je pre dve večeri na VMA zbog prekomerne količine alkohola u krvi. Bili su otrovani a Srbiju je zapanjila činjenica da tako mladi ljudi već posežu za čašom. Da li je ovo razlog za paljenje alarma?

Ovu nezgodnu situaciju "podgrejala" su i istraživanja koja se redovno sprovode na ovu temu, a koja pokazuju da se granica kada mladi dolaze u kontakt sa alkoholom, ali i drugim psihoaktivnim supstancama, spušta. I to nažalost u njihovom najosetljivijem, pubertetskom dobu, kada požele da odrastu preko noći.

Preporučujemo

Psiholog Radmila Vulić Bojović otkrila je da, iako je zakonska regulativa drugačija, granica kada mladi dolaze u kontakt sa alkoholom samo pada. Ona je nedavno za Telegraf.rs istakla da mlađima od 18 godina alkohol ne bi trebalo da bude dostupan, kako u prodajnim, tako i ugostiteljskim objektima.

Psiholog tvrdi i da alkohol naročito toksično utiče na mlade, pre svega zato što njihov razvoj, još uvek, nije okončan.

"Slaba je i kontrola impulsa i velika je želja da se uklope i budu prihvaćeni u okviru vršnjačke grupe - do mere da će uraditi bilo šta, pa i ugroziti sopstveni život da ne bi bili odbačeni", upozorila je Vulić Bojović.

Kao posebnu opasnost naša sagovornica izdvojila je činjenicu da mladi piju kako bi ublažili svoja emotivna stanja ili stresove kroz koje prolaze. 

"Alkohol je najčešće korišten i zato što je široko dostupan i jer je u pitanju legalna supstanca", navodi naša sagovornica dodajući i da se mehanizam zavisnosti ne razvija odmah.

"On se razvija vremenom i dugotrajnom i/ili ekscesivnom konzumacijom bilo alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci", napominje.

Prekomerno konzumiranje alkohola, pogotovo u tako mladom životnom dobu, može dovesti do brojnih zdravstvenih komplikacija, pa čak i da ugrozi život. 

"Medicinske i psihološke posledice mogu biti brojne, od akutne intoksikacije, pa do kompleksnijih obolenja sa dugotrajnim posledicama", priča Vulić Bojović.

Kako je objasnila, samo striktnom primenom zakona i obrazovno-vaspitnim radom kako u porodici, tako i u školama situacija može biti promenjena. Naravno, potrebno je i da roditelji imaju bolji nadzor nad mlađim maloletnicima i da znaju s kim se i na koji način njihova deca druže, kako provode vreme, objasnila je nedavno za Telegraf.

Skoro da je postala svakodnevica da se svaki izlazak, proslava rođendana, nekog bitnog događaja ili čak dobre ocene proprati velikim količinama pića, u takvim situacijama mladi ne mare ni za svoj život, ali ni za život svojih najmilijih, zato je važno, kako tvrdi Vulić Bojović, da se mladima pomogne da razumeju da je život samo jedan.

Evropska istraživanja srpsku mladež pozicionirala na sredinu liste

Istraživanje sprovedeno u Evropi pokazalo je da 36 odsto mladih između 15 i 16 godina u Srbiji konzumira alkohol u većoj meri, barem jednom mesečno.

Ove brojke pozicionirale su našu zemlju u zlatnu sredinu tabele, dok se ispred nas, pri samom vrhu nalaze komšije Hrvati, sa čak 45 % mladih. Ispred Srbije našle su se i susedne Mađaraska i Bugarska sa 42 odsto i Rumunija sa 37.

A na našim protorima od mladih Srba manje piju mladi Mekedonci, njih 33%, i mladi Crnogorci sa 28%.

Istraživanje organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o konzumaciji alkohola među mladima pokazalo da su mladi Norvežani i Islanđani najbolji, te ih svrstali na samo dno tabele sa 16% i 8%.

(Telegraf.rs)