Hoće li Srbija dobiti vakcinu protiv raka? Dr Radosavljević o mogućoj primeni, spomenula i kubansku

Kako nam objašnjava, vakcine koje su "Moderna" i Fajzer" napravile protiv korona virusa takođe su započete kao vakcine protiv određenih oblika raka

Farmaceutska kompanija "Moderna" napravila je eksperimentalnu vakcinu koja bi mogla da pomogne u lečenju raka. Ipak, svet se najverovatnije neće u skorije vreme upoznati sa njenim delovanjem, kaže za Telegraf.rs pneumoftiziolog dr Tanja Radosavljević.

Kako nam objašnjava, vakcine koje su "Moderna" i Fajzer" napravile protiv korona virusa takođe su započete kao vakcine protiv određenih oblika raka. Ona pojašnjava da je potrebno obaviti mnogobrojne testove, a potom i registraciju leka kod FDA (US Food and Drug Administration). Samim tim, teško da će se svet, a pogotovo Srbija, uskoro upoznati sa njenim dejstvom.

Preporučujemo

- I ove vakcine koje su Moderna i Fajzer napravile za kovid su započete kao vakcine protiv određenih oblika raka. Prema tome oni jesu nastavili u tom pravcu, ali sada to prolazi određeni broj testova i različiti su nivoi tih testova. Najpre se rade testovi u laboratorijama, pa na životinjama, pa na dobrovoljcima, pa široki testovi. Mi nećemo skoro doći do te vakcine, niti će oni skoro moći da je registruju kod FDA. Još manje ćemo mi u skorije vreme doći do te vakcine. Oni prvo moraju da dokažu da je to ta prava vakcina na molekularnoj osnovi. Moraju da dokažu sve nuspojave i pozitivne efekte, a to je jedan proces koji dugo traje, tako da je veliko pitanje  kada će oni to uspeti prvo u Americi da registruju, a tek onda kada će moći negde drugde da se primeni jer svi lekovi u Evropi uključujući i vakcine kada prođu registraciju u Americi, moraju da prođu i Evropsku agenciju za lekove, pa tek onda da budu bliže nama - pojašnjava doktorka.

Ona dodaje da je i pravo pitanje da li će vakcina moći da se koristi za sve vrste raka, te je jako bitno kako će ona biti iskorišćena na molekularnom nivou.

- Da li će to moći da se koristi za sve vrste raka, svih organa, to je veliko pitanje, tako da je to još uvek daleko od nečega što bi moglo da bude svakodnevnica u nekoj prevenciji raka. Rak nije jedna bolest, već kompleks bolesti. Fajzer je isto tako radio na vakcini protiv raka, pa je molekularni nivo iskoristio da napravi Fajzerovu vakcinu protiv kovida - pojašnjava dr Radosavljević.

Modernina za prevenciju, a kubanska bila poslednja nada pacijentima

Kako objašnjava dr Radosavljević, u prošlosti nam je bila poznata i takozvana kubanska vakcina "cimavax efg" koja nikada nije registrovana kod Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ipak, ključna razlika je u tome što bi  Modernina vakcina  potencijalno bila namenjena prevenciji raka, dok je kubanska bila "poslednja nada" teško obolelim pacijentima.

- Ova vakcina može da bude eventualno prevencija jednog dana, a kubanska vakcina je bila rezervisana za pacijente koji su ušli u završnu fazu raka pluća gde ne može ništa drugo da pomogne, pa se onda davala da bi pomogla pacijentima u krajnjoj fazi gde više nisu mogli da se daju ni citostatici ni zračenje. Uslovno rečeno to je bila vrsta "biološke terapije". Sada moderna onkologija ima biološke i imuno terapije za određene vrste raka kao mogućnosti osim hemioterapije i radioterapije. Bila je rezervisana za jako teške oblike da bi im produžila život, a ova na kojoj se trenutno radi bi trebalo da bude sa one strane spektra da možda napravi prevenciju eventualne pojave nekih oblika raka - kaže Radosavljević za naš portal.

Ona dodaje da je u Srbiji u to vreme dosta onkoloških pacijenata primalo "kubansku vakcinu", ali da su pronalazili razne načine kako bi je nabavili, s obzirom na to da ona nikada nije bila registrovana u našoj zemlji.

- Zvanično oni nikada nisu dobili od naše agencije za lekove dozvolu, ljudi su snalazili i odlazili do Kube. Primalo se na mestima gde i nije trebalo, čovek se hvata za slamku. Dosta je bilo tih ljudi koji su pokušavali da nađu izlečenje, ali mislim nikada nije registrovana kod naše agencije za lekove - pojašnjava pulmološkinja.

Podsetimo, 81-godišnji muškarac je prva osoba koja je primila eksperimentalnu vakcinu, još u oktobru. Njegov identitet nije objavljen, a rekao je da "ima osećaj da doprinosi nečemu što može da pomogne mnogim ljudima". Kako su preneli svetski mediji, doktor Dejvid Pinato i njegov tim u Imperijalnom Koledžu u Londonu testiraju sve kako bi videli da li je vakcina dovoljno sigurna za trogodišnju globalnu probu.

- Istraživanje je u ranoj fazi. Ali bližimo se terapijama koje su potencijalno manje toksične i preciznije - rekao je Pinato.

(Telegraf.rs)