Skrining raka pluća pred vratima Srbije: Lekari viđaju veliki broj ogromnih tumora, takvih treba da bude manje

Među obolelima je najviše pušača, dominiraju oni sa 30 do 40 godina pušačkog staža, i koji imaju 60 i 70 godina

Skrining raka pluća pred vratima je i Srbije, rekao je dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Svake godine u svetu, zbog upotrebe duvana premine više od osam miliona ljudi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Pušenje je povezano sa rakom pluća, od kojeg u našoj zemlji godišnje premine oko pet hiljada ljudi.

Preporučujemo

Dr Davorin Radosavljević istakao je da među obolelima ima najviše pušača, ali su pacijenti i nepušači.

„Forma raka pluća koja je u porastu jeste sitnoćelijski karcinom pluća. On je vezan isključivo za pušačke navike. Takođe skvamocelularni karcinom koji je kod nas još u jednom ne tako malom broju prisutan je gotovo isključivo pušački kancer. Mogao bih da kažem da bar dve trećine ili četiri petine pacijenata pripada pušačima“, istakao je dr Radosavljević za RTS.

Postavlja se pitanje da li se povećava broj pacijenata u poređenju sa prethodnim godinama. Jedno vreme su to bili primarno muškarci i to stariji.

„Karcinom pluća jeste bolest starije dobi ako uzmemo stariju dob po nekim starim kriterijumima. Znači, šesta-sedma decenija jeste nešto. To je onaj pušački staž od 30-40 godina koji je vrlo opasan i vrlo značajan. Ali mi viđamo raznovrsnu sliku, od jako mladih do jako starih pacijenata“, istakao je doktor.

Ipak, kako je dodao, ima danas pacijenata i u osamdesetim godinama, ali dominiraju šesta i sedma decenija. I dalje muškarci više obolevaju, ali se taj odnos menja. Govorio je i o godištu najmlađih pacijenata.

„Ispod 30, mislim 26-27 godina. Stalno govorimo o jednoj stvari sa oprezom. Karcinom pluća, kao i mnogi drugi maligni tumori, jeste podmukla bolest. Upozoravamo one koje mogu biti u povećanom riziku. Pušači vrlo dobro mogu da primete promenu kao što su malaksalost, veći zamor pri naporima, uporan kašalj koji ne prestaje, pojavu sukrvice ili sveže krvi u ispljuvku. Ono što bismo jako voleli je da se skrati taj period čekanja, dok se pacijent ne odluči da dođe kod doktora, jer je to po nekim ranijim istraživanjima bilo čak šest ili sedam meseci“, jasan je doktor.

Ističe da bi voleo da se odlazak lekaru ubrza, simptomi moraju odvesti pacijenta kod lekara. Rutinski rendgen pluća, koji je najjednostavniji ali i najmanje precizan, može svakako da pomogne. Dijagnostika je tumorska senka, od koje se počinje, ili sumnjiva tumorska senka, na osnovu koje onda počinje dalji proces uspostavljanja dijagnoze.

A pitanje je u kojem stadijumu pacijenti dolaze na lečenje.

„Svetske statistike kažu da se operiše samo 20–25 odsto pacijenata. To je situacija i u našoj zemlji. Biologija tumora je takva da za sada, ako ceo svet s tim ne može da se izbori, pa ne možemo ni mi da povećamo broj onih koji će se operisati. Ali to ima veze i sa ranim otkrivanjem, što je takođe velika tema. Ali mi bismo voleli da viđamo manji broj jako velikih tumora“, naglašava dr Radosavljević.

A na konzilijumu viđaju tumore, ogromne tumore, kao i pacijente koji su do te mere u lošem opštem stanju zbog dugotrajnog razvoja bolesti da i nisu za onkološko lečenje.

Govorio je i o prognozama kada se dobije dijagnoza raka pluća u poređenju sa prethodnim godinama:

„Mnogo je ta prognoza poboljšanja u najodmaklijim stadijumima bolesti, za što je potrebno da pacijent bude u dobrom opštem stanju i sa primenom novih modaliteta lečenja, to je molekularno ciljana i imunološka terapija.“

Na novoj listi lekova su i lekovi za rak pluća. Mnogi se pitaju ko će dobiti najsavremeniju terapiju i šta ona menja kod pacijenta.

„Imamo iskustvo sa imunoterapijom, a sada se znatno proširuje. Praktično će biti dvostruko veći broj pacijenata s karcinomom pluća koji će je dobiti. To su pacijenti sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća koji imaju te markere za imunoterapiju, ali se sada jako širi dijapazon pozitivnosti tog markera koji će omogućiti tu terapiju. To znači još sigurno, ako je do sada bilo oko 500, još možda 500 pacijenata godišnje samo za imunoterapiju. Drugo, ulazi imunološka terapija u drugu liniju, tako da oni pacijenti koji ne mogu da prime u prvoj liniji dobiće imunoterapiju u drugoj liniji”, tvrdi doktor.

Kaže da terapija molekularno ciljana ulazi u zaštitno lečenje posle operacije za pacijente koji opet imaju marker koji to omogućava. Nauka je mnogo otišla, što je onda pratila i struka okrenuta plućima. I lista lekova to danas jako dobro prati. Ali šta nova terapija menja kod pacijenta?

„Menja biologiju tumora u smislu da sprečava dalju progresiju bolesti. I pacijenti u odmaklom stadijumu bolesti mogu danas da žive. I mi imamo te pacijente koji nekoliko godina primaju jednu terapiju ili jednu tabletu dnevno ili jednu infuziju na tri nedelje. I to su godine u pitanju.“

Doktor je govorio i kako da se izborimo sa rakom.

„Evropa je donela programe novih skrininga, znači uzela postojeća tri. Za rak dojke, grlića i debelog creva. I rak pluća je sada ušao u evropske skrininge. Mi imamo iskustvo iz Hrvatske koje posmatramo. Tamo lekari, izabrani lekari, vode taj program selektujući pacijente za niskodozne skenere. Radiolozi ih opisuju. I to je šansa da se otkriju jako mali tumori. Zakon će pratiti ono o čemu se svi dogovorimo, ali mislim da je skrining raka pluća pred vratima“, naglasio je na kraju dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike klinike za medikalnu onkologiju, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

(Telegraf.rs)