Dijana i Goran se iz Beča vratili u malo selo na Kosmetu: Pomažu starijima, a žele da ostanu na ognjištu

I on i Dijana veruju da će se povratak u Ajnovce dogoditi jer nije mali broj njihovih vršnjaka

Petočlana porodica Dijane i Gorana Đorđevića u selu Ajnovce kod Kosovske Kamenice odlučna da ostane na svome ognjištu služi za primer mladim bračnim parovima ne samo u Kosovskoj Kamenici već i šire. Sa troje dece rođenih u istoj godini, Jovan (5), bliznakinje Sofija i Helena(4), kako kaže Goran, nastoje da radom i nadasve slogom grade i šire domaćinstvo ne bežeći od bilo koje vrste posla.

Iskusili su život u inostranstvu jer su kao mlad bračni par potražili bolji život u Beču ali su se poslije nepuna dva meseca vratili u rodno Ajnovce i kako navodi Dijana Bog im je ispunio sve želje, podario im decu i razbuktao toplinu doma.

Preporučujemo

-Samo što smo se pre nekih šest godina upoznali odlučili smo da zbog loše bezbednosne situacije i nedostatka posla potražimo bolji život u Austriji ali verujte to je crn hleb - počinje priču Goran i naglašava da je njemu i Dijani bilo dovoljno za ceo život savijanja kičme i glave po belom svetu.

Vratili su se u Ajnovce, gde su ih željno ćekali Goranovi roditelji i odmah prionuli na „otkoravanje“ dvadesetak hektara njiva,livada i pašnjaka.

- Nema života u belom svetu. Ne znaš jezik,ne znaš ljude,navike a ovde u mom Ajnovcu svaki pedalj zemlje, svaki kamen znam i zato smo za ovih nepunih šest godina stali na noge - priča Goran.

Renovirali su kuću, proširili obor i štale u kojima čuva dvadesetak „Romanov ovaca“ koje se dva a neke i tri puta godišnje jagnje.

- Svaka ima po dvoje pa i troje jaganjaca a njihova cena je duplo veća u odnosu na cenu domaćih jaganjaca - ističe Goran dodajući da je jedini stočar na Kosovu i Metohiji koji uzgaja ovu vrstu ovaca poznatih po kvalitetu mesa. Planira da u ovoj godini kupi ovna Češke rase Romanov ovce jer se pokazalo da se „izvorne Ruske “ moraju ukrštati kako bi se dobio bolji kvalitet.

Sa Dijanom koja je posvećena deci pritiče u pomoć starijim i iznemoglim Ajnovčanima, čiji naslednici rasuti po belom svetu, iz sata u sat ih zovu da pitaju za zdravlje roditelja.

- Često se dogodi da dnevno obiđemo po desetak staračkih domaćinstava, koliko da vidimo da li su živi, da im prenesemo da su zvali njihovi i pitali za zdravlje - kaže Dijana ističući da većina njih nema snage ni da ode do prodavnice.

Zimi kada se zalede sokaci malo je onih koji izlaze iz kuća ali kada svane proleće i počene oranje bašti e tek tada, kako kaže Goran,počinju njegove „slatke muke“.

- Mole da im poorem baštu, ar dva, koliko da imaju da poseju luk i papriku, jer su ljudi navikli da imaju svoje ali starost uzima danak i zato verujete plašim se dolazećih dana jer neću moći da stignem da im ispunim želje - priča Goran i dodaje da ga ništa manje ne gnajve i dojučerašnje komšije pozivima iz inostranstva i molbama da im poore dvorišta da ne zarastu u korov.

I on i Dijana veruju da će se povratak u Ajnovce dogoditi jer nije mali broj njihovih vršnjaka koji ugledajući se na njih dvoje, kako navodi Dijana, planiraju da „ono što zarade“ ulože u oporavak svojih domaćinstava.

U Ajnovcu je do povlačenja srpske vojske i policije 1999. godine bilo živo oko 350 domaćinstava. Selo oslonjeno na šumsko područje Ajkobila bilo je najbrojnije u opštini Kosovska Kamenica a danas je broj odžaka koji dime prepolovljen.

Ipak Đorđevići veruju da njihovo za sada samo troje dece neće biti jedina deca koja će za neku godinu pohađati nastavu o trošku države Srbije savremeno opremljenoj školi u Ajnovcu.

(Telegraf.rs/N. Zejak)