Izazov za osmake, sledi biranje srednjih škola: Evo kojim kriterijumima deca treba da se vode

On je ukazao i na to da su srednjoškolci najčešće okupirani uklapanjem i dokazivanjem u vršnjačkoj grupi

Izbor srednje škole, odnosno fakulteta za najveći broj učenikaje težak zadatak iz nekoliko razloga - nemaju znanja i iskustva vezana za radna zanimanja i nalaze se u razvojnom periodu puberteta koji nije naklonjen rešavanju tako ozbiljnih i zrelih zahteva, izjavio je za Tanjug profesor Akademije za humani razvoj doktor Saša Stepanović.

On je rekao da se učenicima konstantno serviraju gotovi sadržaji, kako na društvenim mrežama tako i u medijima, za koje nije potrebna nikakva misaona aktivnost.

Preporučujemo

"Takođe, oni se nalaze u pubertetu, gde su, pored vidljivih fizioloških promena na telu, karakteristične i unutrašnje emocionalne promene, promene stavova o načinu života i krize identiteta. Apstraktno mišljenje u tom periodu nije kod svih učenika razvijeno", kaže Stepanović.

Dodaje da apstraktno mišljenje podrazumeva razvoj kritičkog i stvaralačkog mišljenja zaduženog za složene umne operacije, analizu, sintezu, upoređivanje, uopštavanje i sposobnost da se razlikuje bitno od nebitnog.

"Često kao kriterijum pribegavaju tome da biraju škole za koje su se odlučili njihovi drugari", objasnio je Stepanović.

On dodaje da je, pre nego što se odluči šta će da studira ili čime će se dalje baviti, osmaku, odnosno maturantu korisno postaviti nekoliko pitanja kako bi ga podstakli na razmišljanje.

"Uloga pitanja je i da daju početne smernice u donošenju odluke za izbor profesije. Neko bira zanimanje po tome što misli da je cenjeno ili popularno ili se dobro plaća, a ponekad odluku donosi i sasvim slučajno", rekao je Stepanović.

On je ukazao i na to da su srednjoškolci najčešće okupirani uklapanjem i dokazivanjem u vršnjačkoj grupi, prihvatanjem "novog tela", hormonskim promenama koje dovode do burnih osećanja, promena raspoloženja, depresije, nesigurnosti, povlačenja u sebe i opšte nezainteresovanosti.

"I u svoj toj zbrci treba doneti važnu odluku, zrelo izabrati školu, odnosno fakultet, koja će dete na ulazu u odrastanje približiti izboru zanimanja kojim će se baviti u životu. Prirodna i normalna reakcija na sve ove teške zadatke je najčešće strah", kaže Stepanović.

Prema njegovim rečima, veliku ulogu u odabiru buduće škole i profesije imaju i roditelji, pa se mnogi učenici odlučuju da nastave njihovim putem i da ih naslede.

"Roditelji imaju mogo više iskustva u ovoj oblasti, a i najčešće dobro poznaju svoju decu, kao i društvene okolnosti u kojima živimo. To je način racionalnog razmišljanja. Ipak, roditeljima nije lako da budu i objektivni", rekao je Stepanović.

Dodaje da se postavlja pitanje da li usmeravanje deteta u pravcu roditeljskih želja neminovno vodi najboljem za dete.

"Zavisi od mnogo faktora, da li roditelji imaju dobru sposobnost procene, da li su objektivni, da li su i sami ostvarili svoje želje i ambicije i da li svoje mogućnosti poistovećuju sa mogućnostima deteta, da li roditelji i dete mentalno liče", navodi Stepanović.

Prema njegovim rečima, zadatak roditelja jeste da pre svega pomogne detetu da se u ovako zahtevnoj situaciji što više oslobodi tenzije i straha.

"Učenici treba da razmišljaju o tome da svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja, često i presudnih za uspeh u tim oblastima rada. Trebalo bi da razmisle o svojim interesovanjima i sklonostima, jakim i slabim stranama u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i nekim ličnim osobinama", objasnio je Stepanović.

Dodaje da je, ako ni roditelj ni dete nisu sigurni šta je to što bi dete zainteresovalo i angažovalo više nego nešto drugo, važno pružiti mu mogućnost da se oproba u što više novih oblasti.

"Izabrati školu koja je široka po svojoj tematici. Ako roditelj primeti da dete ima talenat ili neku specifičnu sposobnost i oblast koja ga posebno interesuje ili je u toj oblasti mnogo bolje nego u drugim oblastima, taj talenat svakako treba razvijati i dete usmeravati u tom pravcu. Za takvo dete nije pogrešno izabrati usko specijalizovanu školu", rekao je Stepanović.

Objašnjava da, kada je reč o izboru fakulteta, odgovor bi trebalo pronaći samostalno, u sopstvenim sposobnostima koje su zapravo zbir ličnih, unutrašnjih, prirodnih talenata, iskustva i dosadašnjeg postignuća.

"Ako dobro razmislimo o svom dosadašnjem postignuću vidimo da imamo već dosta podataka o tome - škole koje smo zaršili, kvalifikacije i veštine koje smo stekli, iz toga već znamo šta nam ide bolje, šta nam ide lošije", dodaje Stepanović.

Navodi da vrlo često na utisak koje oblasti ili predmete dete voli utiču profesori i to koliko su ih deca volela, poštovala, koliko su profesori umeli da im približe nova polja znanja, zatim roditelji i prijatelji, koji često umeju da im kažu šta je to "odgovarajuće", a šta nije.

Psihološko testiranje prirodnih, unutrašnjih sposobnosti i talenata, koji snažno određuju način na koji ljudi prilaze i rešavaju probleme i urođeni stil razmišljanja i rezonovanja, dodaje Stepanović, pomaže da čovek lakše odvoji bitne od nebitnih faktora u donošenju odluke koju buduću školu, fakultet, posao ili usavršavanje treba izabrati.

"Možda imamo neke skrivene talente koje nismo do sada istraživali i imali prilike da oprobamo. Ne treba zaboraviti da možemo maskirati svoje slabosti u sposobnostima, ako imamo veliku odlučnost i istrajnost", rekao je Stepanović.

Navodi da danas postoji i mnogo testova profesionalne orijentacije koji ispituju specifične delove ličnosti svakog pojedinca i njihova interesovanja i ističe da to nije samo trend, već može da pomogne ljudima koji su neodlučni.

On naglašava da u slučaju neodlučnosti "pauza" u školovanju nije dobra.

"Pravljenje pauze u školovanju nije dobro, posebno kada su u tom razvojnom periodu kada im je važno da se nalaze među svojim vršnjacima, jer i sama grupa pojedinca `vuče` u nekim aktivnostima i tera da radi i da uči i izgradi neke nove tehnike i veštine učenja koje možda nije imao izgrađene", kaže Stepanović.

Prema njegovim rečima, preporuka za roditelje je da ostanu "hladnokrvni", jer će jedino tako biti objektivni prema svom detetu, kao i da insistiraju na potencijalima svoje dece.

Učenicima poručuje da se dobro informišu na sajtovima željenih srednjih škola, odnosno fakulteta koje žele da upišu, da izanaliziraju čime će se baviti kada završe školovanje i da li je to ono što žele.

(Telegraf.rs/Tanjug)