Car Dušan mu promenio ime jer su ga ljudi lepo dočekali: Ovo selo kod Zlatibora posebno je iz nekoliko razloga
Ono po čemu je ovo selo takođe posebno, jeste pravi prirodni fenomen - jedan od retkih i najvećih kamenih mostova u Srbiji, ali i stabla crnog bora stara vekovima
Na samo par kilometara od centra Zlatibora smestilo se nepregledno prirodno bogatsvo. Selo Dobroselica jedno je od najlepših a ovoj planini, a osim živopisnih pejzaža ono krije i veliku i bogatu istoriju. Prema narodnom verovanju pohodile su ga najveće srpske vojskovođe i ratnici.
- Prema priči koja se ovde prenosi sa kolena na koleno selo je u prošlosti nosilo naziv Zloselica. Vraćajući se sa ratnog pohoda selom je prolazio car Dušan. Bio je srdačno dočekan od lokalnog stanovništva i upitao je kako se zove to selo gde su ga tako lepo dočekali. Nakon što je dobio odgovor da je u pitanju selo Zloselica, bio je začuđen i tada je rekao da se od tog dana, selo se zove Dobroselica - prepričavaju za RINU stariji mešatni.
Preporučujemo
Ana Grozdanović pružila podršku Aleksandru Vučiću: "Ko je protiv predsednika taj je tajno protiv Srbije"
Airbus ulaže u razvoj pogona na vodonik, otvara novi istraživački centar u Nemačkoj
Ono po čemu je ovo selo takođe posebno, jeste pravi prirodni fenomen - jedan od retkih i najvećih kamenih mostova u Srbiji, ali i stabla crnog bora stara vekovima. Crnoborova stabla koja su se očuvala na prostoru Zlatibora govore o moćnosti borovih šuma koje su nekada zauzimale velike površine na ovoj planini.
- Njihova starost se procenjuje na oko 350 godina. Prvo stablo se nalazi u porti crkve i visine je 19,5 metara. Drugo se nalazi na groblju sa visinom od 21,5 metara i treće stablo se nalazi na pašnjaku ispod porte crkve sa visinom od 25 metara. Dobrog su zdravstvenog stanja sa visoko podignutom kišobranastom krošnjom i jakim korenovim sistemom. Oni su pravi gorostasi i ponos ovog našeg zlatiborskog kraja - ističu meštani.
Samonikli borovi koji se nalaze u blizini crkve brvnare Sv. proroka Ilije u selu Dobroselica su zaštićeni zakonom kao Spomenik prirode botaničkog karaktera i pružaju se na površini od 8,82 hektara.
Brvnara Sv. proroka Ilije je svojevremeno bila sagrađena od stabla borova sa ovog mesta te ova tri stabla imaju i estetski i kulturni značaj.
Stabla su prvi put zaštićena 1960. godine, a 1992. su svrstani u prvu kategoriju - prirodno dobro od izuzetnog značaja.
(Telegraf.rs9