U periodu od 13. do 15. godine mladi najčešće posežu za flašom: U želji da što pre odrastu naprave OVU grešku

Prema poslednjim istraživanja više dečaka, nego devojčica uživaju alkohol, međutim posebno je opasno to što piju kako bi ublažili svoja emotivna stanja ili stresove kroz koje prolaze

Granica kada mladi dolaze u kontakt sa alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama se spušta, a sve više tinejdžera posežu sa flašom i čašom, pokazuju istraživanja. U onom najosetljivijem dobu, od 13. do 15. godine, tinejdžeri požele da odrastu preko noći, imitiraju starije, a nekada ih to povuče da naprave greške koje se mogu završiti i kobno.

Psiholog Radmila Vulić Bojović u razgovoru za Telegraf.rs otkrila je najčešće razloge zbog kojih neki tinejdžeri prvo pijanstvo dožive sa samo 13 godina, ali i kakve opasne posledice ovaj zabrinjavajući podatak može da donese.

Preporučujemo

"Generalno se spušta granica kada mladi dolaze u kontakt sa alkoholom, iako je zakonska regulativa potpuno jasna i nedvosmislena i licima mlađim od 18 godina alkohol ne bi trebalo da bude dostupan, kako u prodajnim, tako i ugostiteljskim objektima", istakla je Vulić Bojovbić dodajući da su dve stvari u našoj kulturi u ovakvoj situaciji izuzetno nepoželjne.

Da je alkohol izuzetno štetna supstanca opšte je poznato, međutim, psiholog tvrdi da on naročito toksično utiče na mlade, pre svega zato što njihov razvoj, još uvek, nije okončan.

"Slaba je i kontrola impulsa i velika je želja da se uklope i budu prihvaćeni u okviru vršnjačke grupe - do mere da će uraditi bilo šta, pa i ugroziti sopstveni život da ne bi bili odbačeni", upozorila je Vulić Bojović.

Prema poslednjim istraživanja više dečaka, nego devojčica konzumiraju alkohol, međutim posebno je opasno to što piju kako bi ublažili svoja emotivna stanja ili stresove kroz koje prolaze.

"Alkohol je najčešće korišten i zato što je široko dostupan i jer je u pitanju legalna supstanca", navodi naša sagovornica dodajući i da se mehanizam zavisnosti ne razvija odmah.

"On se razvija vremenom i dugotrajnom i/ili ekscesivnom konzumacijom bilo alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci", napominje.

Prekomerno konzumiranje alkohola u mladim godinama života može dovesti čak i do brojnih  komplikacija i oboljenja, a neretko može i ugroziti život.

"Medicinske i psihološke posledice mogu biti brojne, od akutne intoksikacije, pa do kompleksnijih obolenja sa dugotrajnim posledicama", priča Vulić Bojović.

Nakon ovako strašnih podataka postavlja se pitanje kako se sve ovo može sprečiti, a naša sagovornica tvrdi da su najvažnija dva faktora - zakon i porodica.

"Samo striktnom primenom zakona i obrazovno-vaspitnim radom kako u porodici, tako i u školama. Naravno, potrebno je i da roditelji imaju bolji nadzor nad mlađim maloletnicima i da znaju s kim se i na koji način njihova deca druže, kako provode vreme", objasnila je.

Skoro da je postala svakodnevica da se svaki izlazak, proslava rođendana, nekog bitnog događaja ili čak dobre ocene proprati velikim količinama pića, u takvim situacijama mladi ne mare ni za svoj život, ali ni za život svojih najmilijih, zato je važno, kako tvrdi Vulić Bojović, da se mladima pomogne da razumeju da je život samo jedan.

"Svaka mladost je radoznala, sklona tome ta probija granice i ruši tabue i zabrane, ali je zadatak odgovornog društva da svojim mehanizmom pomogne mladima da razumeju da je život samo jedan, da je zdravlje krhko i da se lako urušava, ali pre svega da dosledno sprovodi usvojene zakone i da mlađima od 18 godina alkohol ne bude dostupan", zaključila je psiholog.

(Telegraf.rs)