Da li nam preti neka nova epidemija? Infektolog objašnjava kakvi virusi kruže i šta nam SZO poručuje

SZO je pokrenula nekoliko inicijativa za jačanje globalne arhitekture radi spremnosti i odgovora na vanredne zdravstvene situacije

U populaciji kruže respiratorne infekcije, virus gripa, korona, respiratorni sincicijalni virus (RSV), a rasporostranjen je i veliki kašalj.

Kako u razgovoru za Telegraf.rs kaže naš poznati infektolog prof.dr Žarko Ranković, što se velikog kašlja tiče, obuhvat vakcinacije nije bio na zadovoljavajućem nivou, te sada imamo zabeležene slučajeve. S druge strane, uveliko kruže i razne infekcije, pa u ovo doba godine treba biti pažljiv, a naročito je potrebno da se čuvaju osetljive grupe.

Preporučujemo

Naime, nakon što je Generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus podsetio na važnost pripreme za, kako je nazvao, "bolest X", izrazivši nadu da će zemlje do maja ove godine postići sporazum o pandemiji kako bi se pozabavile ovim "zajedničkim neprijateljem", mnogi su se zapitali da li nam možda preti nova epidemija i o čemu je tačno reč.

- Svetska zdravstvena organizacija želi da pokrene sve vlade u svetu, i sve zdravstvene sisteme da razmišljaju o mogućoj pojavi neke nove bolesti, što ne znači da će se pojaviti. Ona će najverovatnije biti virusne prirode, i mislim da je ispravnije koristiti termin patogen x, to može biti virus, a može biti i bakterija, ili pariziti, gljivice, šta god. Potrebno je razmišljati unapred o svemu, o kapacitetima, kadrovima, ne samo o lekarima, sestrama, već i o pomoćnim radnicima, adekvatnoj opremi. Naša država je na svu sreću u doba pandemije, dobrim planiranjem, bila u prilici da obezbedi sve što treba, kaže za Telegraf profesor Ranković.

Da li nam preti neka nova bolest, pitali smo i SZO, gde su za Telegraf izjavili da je „Bolest iks“  privremeni termin koji se odnosi na buduću, još nepoznatu, bolest i koji se koristi da podseti svet da se moramo pripremiti za nepoznate bolesti imajući u vidu već poznate pretnje. U osnovi, terminologija „bolest iks“ se koristi da ukaže na nepoznati patogen koji bi mogao da izazove ozbiljnu međunarodnu epidemiju.

Naime, ovaj termin pomeno je pre nekoliko dana Generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus koji je podsetio na važnost pripreme za, kako je nazvao, "bolest X", izrazivši nadu da će zemlje do maja ove godine postići sporazum o pandemiji kako bi se pozabavile ovim "zajedničkim neprijateljem".

- Širom sveta, broj potencijalnih patogena je veoma velik, dok su resursi za istraživanje bolesti ograničeni. Da bi se obezbedilo da napori u tom smislu budu fokusirani i produktivni, spisak bolesti i patogena predstavlja prioritet u kontekstu javnozdravstvenih vanrednih situacija. Oko 150 poznatih virusa iz 26 porodica virusa imaju određeni pandemijski potencijal. „Bolest iks“ je uvrštena u taj spisak a ukazuje na nepoznatu bolest. Bolest koja se zove „bolest iks“ ne postoji. „Bolest iks“ se koristi kao naziv za buduću, trenutno nepoznatu bolest za koju bi svet tek trebalo da se pripremi, pojašnjavaju iz SZO za Telegraf.rs.

Ipak, kako je izjavio Tedros Adanom Gebrejesus, zemlje članice rizikuju da propuste majski rok za postizanje obavezujućeg sporazuma o borbi protiv pandemije što bi bio veliki udar na buduće generacije.

- Novi dogovor i unapređenje postojećih pravila o suočavanju s pandemijama imao bi za cilj da podrži globalnu odbranu od novih patogena nakon pandemije COVID-19 u kojoj je, prema podacima SZO, stradalo više od sedam miliona ljudi, rekao je on, prenosi Rojters.

"Moram reći da sam zabrinut da se zemlje članice možda neće sastati da se posvete rešavanju otvorenih, nerešenih pitanja", rekao je Gebrejesus tokom obraćanja na sednici izvršnog odbora SZO u Ženevi ove nedelje. Prema njegovim rečima, nepostizanje novog dogovora i usvajanje amandmana na međunarodne zdravstvene propise (IHR) biće propuštena prilika koju buduće generacije neće moći da oproste.

Kako se ponašati

Prema opštem zdaravlju treba biti odgovoran, u tome veliku ulogu igra i sama odgovornost pojedinca. Iz SZO objašnjavaju za naš portal da se kontinuirano radi sa naučnicima, istraživačima, kreatorima politike, zajednicama i drugim partnerima kao vid pripreme za buduće pretnje.

-SZO je pokrenula nekoliko inicijativa za jačanje globalne arhitekture radi spremnosti i odgovora na vanredne zdravstvene situacije. Zemlje moraju da se pripreme za bolesti za koje znamo i one za koje ne znamo. SZO smatra da pet ključnih komponenti odlikuje zdravstvene sisteme koji su otporni na pretnje:

- Кolaborativni nadzor – prikupljanje i analiza informacija iz više izvora o životinjama, ljudima i životnoj sredini za brzo otkrivanje, procenu rizika i donošenje odluka.

- Zaštita zajednice – dostavljanje zajednicama informacije koje su im potrebne da bi se zaštitile.

- Bezbedna nega sa potencijalom za rast – pristup pouzdanoj, bezbednoj i efikasnoj nezi koju pruža kvalifikovana i zaštićena zdravstvena radna snaga.

- Pristup kontramerama – obezbeđivanje, na pravičan i pristupačan način, testovima, vakcinama, terapiji i drugim alatima.

- Кoordinacija u vanrednim situacijama – multisektorski pristup prevenciji, pripremi i odgovoru na pretnje ,navode iz SZO za Telegraf.

Podsetimo, Gebrejesus je izjavio da je izraz "bolest X" prvi put upotrebljena kao termin 2018. godine.

"Ne bi trebalo da se suočimo sa stvarima nepripremljeni, možemo se pripremiti i za neke nepoznate stvari", rekao je Gebrejesus na panel diskusiji pod nazivom "Priprema za bolest X".

(Telegraf.rs)