Oglasila se SZO za Telegraf: Šta je bolest X na koju upozorava Tedros Gebrejesus, i da li nam preti epidemija

Mnogi su se nakon njegovog izlaganja zapitali da li je na vidiku neka nova epidemija za koju se treba spremiti

„Bolest iks“ je privremeni termin koji se odnosi na buduću, još nepoznatu, bolest i koji se koristi da podseti svet da se moramo pripremiti za nepoznate bolesti imajući u vidu već poznate pretnje. U osnovi, terminologija „bolest iks“ se koristi da ukaže na nepoznati patogen koji bi mogao da izazove ozbiljnu međunarodnu epidemiju, objašnjavaju za Telegraf.rs iz Svetske zdravstvena organizacije (SZO).

Naime, ovaj termin pomeno je pre nekoliko dana Generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus koji je podsetio na važnost pripreme za, kako je nazvao, "bolest X", izrazivši nadu da će zemlje do maja ove godine postići sporazum o pandemiji kako bi se pozabavile ovim "zajedničkim neprijateljem".

Preporučujemo

Mnogi su se nakon njegovog izlaganja zapitali da li je na vidiku neka nova epidemija za koju se treba spremiti.

- Širom sveta, broj potencijalnih patogena je veoma velik, dok su resursi za istraživanje bolesti ograničeni. Da bi se obezbedilo da napori u tom smislu budu fokusirani i produktivni, spisak bolesti i patogena predstavlja prioritet u kontekstu javnozdravstvenih vanrednih situacija. Oko 150 poznatih virusa iz 26 porodica virusa imaju određeni pandemijski potencijal. „Bolest iks“ je uvrštena u taj spisak a ukazuje na nepoznatu bolest. Bolest koja se zove „bolest iks“ ne postoji. „Bolest iks“ se koristi kao naziv za buduću, trenutno nepoznatu bolest za koju bi svet tek trebalo da se pripremi, pojašnjavaju iz SZO za Telegraf.rs.

Kako se ponašati

Prema opštem zdaravlju treba biti odgovoran, u tome veliku ulogu igra i sama odgovornost pojedinca. Iz SZO objašnjavaju za naš portal da se kontinuirano radi sa naučnicima, istraživačima, kreatorima politike, zajednicama i drugim partnerima kao vid pripreme za buduće pretnje.

-SZO je pokrenula nekoliko inicijativa za jačanje globalne arhitekture radi spremnosti i odgovora na vanredne zdravstvene situacije. Zemlje moraju da se pripreme za bolesti za koje znamo i one za koje ne znamo. SZO smatra da pet ključnih komponenti odlikuje zdravstvene sisteme koji su otporni na pretnje:

- Кolaborativni nadzor – prikupljanje i analiza informacija iz više izvora o životinjama, ljudima i životnoj sredini za brzo otkrivanje, procenu rizika i donošenje odluka.

- Zaštita zajednice – dostavljanje zajednicama informacije koje su im potrebne da bi se zaštitile.

- Bezbedna nega sa potencijalom za rast – pristup pouzdanoj, bezbednoj i efikasnoj nezi koju pruža kvalifikovana i zaštićena zdravstvena radna snaga.

- Pristup kontramerama – obezbeđivanje, na pravičan i pristupačan način, testovima, vakcinama, terapiji i drugim alatima.

- Кoordinacija u vanrednim situacijama – multisektorski pristup prevenciji, pripremi i odgovoru na pretnje ,navode iz SZO za Telegraf.

Podsetimo, Gebrejesus je izjavio da je izraz "bolest X" prvi put upotrebljena kao termin 2018. godine.

"Ne bi trebalo da se suočimo sa stvarima nepripremljeni, možemo se pripremiti i za neke nepoznate stvari", rekao je Gebrejesus na panel diskusiji pod nazivom "Priprema za bolest X".

Dotaknuvši se važnosti istraživanja i razvoja, kao i zdravstvene infrastrukture i radne snage koje treba pripremiti za "bolest X", Gebrejesus je naglasio da je primarno zdravlje ključno što je svet imao priliku da vidi tokom pandemije kovida.

Ponavljajući važnost sporazuma o pandemiji, naglasio je da to može pomoći svetu da se bolje pripremi za budućnost.

"Zato što se radi o zajedničkom neprijatelju i bez zajedničkog odgovora, počevši od pripravnosti, suočićemo se s istim problemom kao što je bio i kovid", rekao je Gebrejesus.

(Telegraf.rs)