Nasilje u školama: Ovo su smernice za razgovor sa roditeljima

"Treba izbegavati sučeljavanje roditelja različitih učenika"

Razgovori sa roditeljima učenika koji su učestvovali u nekom nasilnom incidentu bitna su karika u proceduri vaspitnog rada sa učenicima, navodi se u objavi na Instagram nalogu platforme "Čuvam te".

"Dalji tok saradnje i rada sa roditeljima zavisiće od prirode problema i specifičnosti učenika i trebalo bi da se sprovodi u okviru pojačanog vaspitnog rada, društveno korisnog rada i plana zaštite", navodi se u objavi te nacionalne platforme za prevenciju nasilja.

Preporučujemo

U nekoliko slika u objavi, izdate su kratke smernice kako razgovarati sa roditeljima učenika koji su uključeni u nasilno ponašanje - od obaveštenja o incidentu, do toga kako treba završiti prvi sastanak.

U smernicama se ističe da sve roditelje takvih učenika treba obavestiti odmah po dobijanju informacije o incidentu i da je najgora opcija da roditelji to saznaju od drugih roditelja, drugih učenika ili preko neke društvene mreže.

Ukazuje se da u prvom kontaktu, obično telefonskom, treba roditelju smireno i odmereno reći samo osnovne informacije - šta se i gde desilo, i dati mu osnovna uputstva za dalje, odnosno kada i gde da dođe i kome da se obrati.

"Ne treba navoditi imena druge dece koja su u tome učestvovala, niti koristiti jake reči i izraze kao što su 'odalamio, prebio, uništio, strašno, užasno', i ne treba kvalifikovati decu sa 'bezobrazan, nevaspitan, nasilan, preplašen', nego se usmeriti na opis ponašanja - udario šamar, iscepao ranac, gurnuo....", navodi se u smernicama.

Prvi sastanak u školi sa roditeljem posle incidenta treba dobro organizovati, dobro bi bilo da budu prisutna bar dva predstavnika škole koja će se jasno predstaviti, a ne bi bilo dobro da bude prisutan ceo tim naspram jednog ili oba roditelja, jer može da deluje kao zastrašivanje.

"Atmosfera na sastanku treba da bude profesionalna, ali pozitivna. Roditelja deteta koje je ispoljilo nasilno ponašanje ne treba optuživati ili osuđivati", navodi se.

Dodaju da roditelju deteta treba dati samo informacije koje su proverene, ne treba iznositi pretpostavke i sumnje, niti davati obećanja. U odnosu na učenike treba se fokusirati na konkretno ponašanje koje su ispoljavali, a ne na karakteristike ličnosti - "bezobrazan, neodgovoran, neposlušan, drzak...".

"Treba izbegavati sučeljavanje roditelja različitih učenika", naglašava se u tekstu.

Kako se ukazuje, nastavnik treba da pokaže empatiju i razumevanje za emocije roditelja, ali i da ostane smiren, da bude u nivou profesionalnog odnosa i da usmeri razgovor u racionalnom pravcu.

"Jako je bitno da insistira na proceduri definisanoj zakonima i pravilnicima i objasni roditelju da u ovoj fazi prikuplja podatke, da će u tu svrhu razgovarati sa svim učesnicima i dešavanju i njihovim roditeljima i da će, kada bude utvrdio činjenično stanje, preduzeti sve korake i mere koje proizilaze iz navedene zakonske regulative", navodi se u smernicama.

Roditelju, kako se objašnjava, treba predočiti jasan cilj cele procedure koja je vaspitno proaktivno delovanje na dete, u smislu razvijanja prihvatanja odgovornosti za sopstveno ponašanje i trajnije promene neadekvatnih oblika ponašanja.

"U tom smislu roditelja treba pozvati na odgovarajuću saradnju i aktivno učešće u pružanju pomoći i podrške sopstvenom detetu", navodi se u smernicama.

Sastanak, dodaje se, treba završiti jasnim dogovorom u vezi sa sledećim aktivnostima roditelja, na primer precizirati kada ponovo da dođu u školu na dalji razgovor.

(Telegraf.rs)