Pre planinarenja svako ovo treba da uradi: I najiskusniji treba da primenjuju savete spasioca Gorske službe

Spasilac Gorske službe spasavanja Aleksa Dragojlović napominje da su planinarenja u ovo doba godine česta, i da pravila pripreme odlaska na planinarsku aktivnost moraju da poštuju svi - od porodica sa decom do iskusnih planinara

Puno posla ovih dana zbog zaglavljenih planinara imaju spasioci Gorske službe spasavanja Srbije, koje, kako za Telegraf.rs kaže jedan od njih - Aleksa Dragojlović,  iako na teren izlaze kada su ljudi životno ugroženi, često zovu i oni koji su ostali zaglavljeni na putu.

Nov nalet padavina je u Srbiji, pa s tim u vezi, naš sagovornik podseća na šta sve oni koji kreću na put u planine treba da obrate pažnju, šta moraju znati o destinaciji na koju idu, i šta moraju imati kod sebe. Napominje da su planinarenja u ovo doba godine česta, i da pravila pripreme odlaska na planinarsku aktivnost moraju da poštuju svi - od porodica sa decom do iskusnih planinara.

Preporučujemo

- U zimskom periodu najosnovnija stvar je da se pogleda vremenska prognoza. Da se vidi kakvo je vreme bilo par dana pre polaska na tu određenu planinarsku aktivnost i da se vidi kako će vreme biti dan, dva nakon polaska na planinarsku aktivnost. Dešava se da par dana pre nego što ljudi krenu na neku planinarsku aktivnost, bude loše vreme. Napada velika količina snega, koja se na planinama često i dugo zadržava, pa ljudi mogu da upadnu u problem. Pored toga, neophodna je adekvatna priprema, odeća i obuća, koja mora da bude duboka, da fiksira skočni zglob. I uvek treba poneti rezervnu presvlaku.

- Takođe, potrebno je informisati se o samoj turi, da li je to neka staza na planini, koliko je ona zahtevna, koliko je teška, dugačka, kolikoa je visinska razlika, kakav je teren, da li je strm, da li je neki blaži uspon, da li se ide u zimskom ili nekom letnjem periodu. Sve su to faktori koji utiču na pripremu planinarske akcije ili bilo kakvog izleta u prirodu. Pravila su jednaka za sve, bilo da se radi o porodici sa malom decom, ili iskusnim planinarima.

Prema njegovim rečima, u odnosu na planiranu dužinu boravka u planini, treba pooneti dovoljnu količinu vode i hrane, a u ovom zimskom periodu obavezno sa sobom treba imati i astrofoliju - izotermični prekrivač, koji će u slučaju neke opasnosti ili neke povrede sprečiti dalje podhladnjivanje povređene osobe.

- Neophodna je puna baterija mobilnog telefona, i po mogućnosti eksterni punjač, kako bi telefon imao dodatni izvor napajanja. Na planinarenje treba krenuti na vreme, dakle, ne kasno popodne, jer je dan sada sve kraći. I, prvenstveno na put treba krenuti sa punim rezervoarom, i da se pre svega saslušaju instrukcije nadležnih institucija u zemlji - Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Sektora za vanredne situacije, "Puteva Srbije"... Jer, kada dođe do zastoja na prilazu planini ili bilo gde, gde su najavljene velike padavine, onda nastane problem. U suštini, mi pozive dobijamo često od ljudi koji ostanu zaglavljeni na putu. Mi ih uglavnom prebacimo na Auto moto, zato što Gorska služba izlazi na teren samo kada su ljudi životno ugroženi - objašnjava Dragojlović za Telegraf.rs.

Dodaje šta još planinari moraju da imaju u automobilu ako baš moraju da krenu na put po lošem vremenu.

- Pored punog rezervoara, i praćenja vesti nadležnih institucija, u automobilu bi trebalo imati lance ili zimske čarape, kako bi se povećala trakcija po putu, mala lopata, neko ćebe, sveća koja povećava toplotu i, kao što smo rekli dovoljno hrane i vode.

Naš sagovornik kaže da su planinarenja u ovo doba godine česta.

- Planinarenje je jedna aktivnost koja nije vezana samo za letnji period, već je vezana i za zimski.  Ljudi imaju svoje uspone, kako u letnjem periodu, tako i u zimskom. Nije kao leti kada svi ljudi brzo izađu napolje, ali je česta. Na primer, ima izletnika koji idu zimi kako bi se sankali sa decom na Fruškoj gori. U suštini, Gorska služba spasavanja dežura na skijalištima. Sad ima aktivnosti na Kopaoniku, Staroj planini, Zlatiboru...

I sam primećuje da se ljudi vrlo često, kako skijaši, planinari, tako i vozači, upuste u aktivnosti  a nemaju određene sposobnosti.

- Često nam mozak kaže možemo, telo govori ne možemo, ali mi opet izađemo i radimo ono što ne treba - podseća naš sagovornik.

Gorska služba je  neprofitna organizacija, volonterska, koja postoji više od 70 godina, i koja se ne finansira iz budžeta Republike Srbije, već iz donacija i nekih kolektivnih sredstava. Broji 1200 volontera, od toga sa licencom 250 članova koji su spremni uvek da pomognu.

Broj ove službe za hitne slučajeve je 062 464 646

(Telegraf.rs)