Srbija trenutno ima rezerve krvi za 24 do 36 sati, Đerlek: Projekat o donaciji organa uspešno završen

Potrebno je povećati rezerve krvi u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da je tvining projekat "Podrška u jačanju kapaciteta nadležnih institucija u oblasti supstanci ljudskog porekla (SoHO)", a koji ima za cilj jačanje kapaciteta institucija koje su uključene u donaciju i transplantaciju organa, krvi, tkiva i ćelija i veštačku oplodnju u Srbiji, više nego uspešno završen.

Đerlek je, na svečanom zatvaranju tvining projekta, rekao da je projekt bio fokusiran na četiri oblasti u kojima su postignuti određeni rezultati.

Preporučujemo

Naveo je da se prvi rezultat odnosi na jačanje institucionalnog i administrativnog kapaciteta nadležnog tela, drugi na unapređenje transpozicije zahteva EU koji se odnose na oblast SoHO u nacionalno zakonodavstvo, treći na poboljšanje institucionalnih kapaciteta i kvaliteta tehničkih uslova u ustanovama u oblasti SoHO, dok je četvrti podizanje svesti stanovništva o dobrovoljnom darivanju krvi, organa, tkiva i ćelija.

"Četvrta komponenta mislim da je možda i najvažnija, a odnosi se na podizanje ljudske svesti uopšte, šta to znači dati krv, šta to znači dati organ, dati pristanak", rekao je Đerlek.

On je apelovao na građane Srbije da dobrovoljno daju krv, pošto je potrebno povećati rezerve krvi u Srbiji.

"Naše rezerve krvi koje trenutno Srbija ima su negde 24 do 36 sati i moramo pokušati da povećamo naše rezerve, jer svi znamo koliko je važno u datom trenutku dobiti krv", istakao je Đerlek.

Tvining projekat finansiran je od strane Evropske unije, koja je izdvojila 1,5 miliona evra, a sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom zdravlja.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da Evropska unija finansira mnogobrojne projekte u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije.

"Prošle godine smo donirali 11 vozila za transfuziju krvi, koja se nalaze u Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i Beogradu i na taj način se prikuplja krv širom Srbije", navela je Halačeva.

Istakla je da je tokom proteklih 20 godina Evropska unija donirala 570 miliona evra kako u besplatnoj pomoći, tako i u pozajmicama srpskom zdravstvenom sistemu.

"To je najveća količina novca koja je pružena od strane Evropske unije jednoj zemlji koja nije članica EU", rekla je Halačeva.

Ona se u ime Delegacije EU zahvalila litvanskim ekspertima iz Litvanskog centra za krv koji su pružili podršku Ministarstva zdravlja Srbije tokom dve i po godine, koliko je projekat trajao.

Zamenica šefa diplomatskog predstavništva Litvanije u Mađarskoj Migle Jurgita Jankauskiene čestitala je svima na uspešnom sprovođenju projekta koji je trajao 30 meseci.

"Nama je drago što smo imali priliku da razmenimo naša iskustva i našu stručnost sa partnerima iz Srbije kako bismo uvećali kapacitete tih institucija, pogotovo kada govorimo o uvećanju upravnih, administrativnih, tehničkih i stručnih kapaciteta.

Litvanija sprovodi tvining projekte u Srbiji od 2004. godine", rekla je ona.

Ova inicijativa sprovedena je u partnerstvu sa Nacionalnim centrom za krv Republike Litvanije, Nacionalnim biroom za transplantaciju pri Ministarstvu zdravlja Litvanije, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije.

(Telegraf.rs)