Korona ili grip? Evo kako izgleda laboratorija osobe zaražene kovidom i koji parametri u krvi ukazuju na to

U jeku je sezona virusnih oboljenja: korone, prehlade i gripa

U mnogim kolektivima u ovom času neko kašlje ili govori kroz. Neki imaju temperaturu, neki glavobolju, poneko kine. Domovi zdravlja puni su pacijenata, a obolevaju i lekari. Sestre pomeraju zakazane preglede i po nekoliko nedelja. Haraju virusna oboljenja - korona, prehlada, grip - ali i bakterijska, poput velikog kašlja, za koji kažu da se "vratio na velika vrata".

Jedan laboratorijski nalaz osobe obolele od korone, sa potvrđenim brisom na korona virus, u koji je Telegraf.rs imao uvid, pokazuje blago povišenu vrednost CRP-a i blago snižene vrednosti neutrofila i limfocita. Prema rečima izabranog lekara zaražene osobe, reč je o tipičnom nalazu pacijenta sa koronom, ništa što u proteklim danima nisu videli, mnogo puta.

Komentar nam je dala i prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine. Uvidom u nalaz (slika 1) istakla je da je reč o virusnoj infekciji. Dodaje da ova slika ipak odstupa od tipične, a objašnjava i zašto.

"Tipično za virusnu infekciju je da su leukociti sniženi, da su neutrofili sniženi, limfociti povećani, a CRP snižen, čak može biti ispod jedan", navodi uz napomenu da je korona virusno oboljenje, te da je moguće da ovakav nalaz pokaže koronu, ali da se to ne može tvrditi bez pozitivnog testa.

"Međutim, kasnije može biti i odstupanja, kako u leukocitarnoj formuli, tako i u broju leukocita, zavisno od toga u kojoj fazi infekcije se uzme laboratorija. Na kraju infekcije nam, zbog smanjenog imuniteta, vrlo često dolazi do sekundarne bakterijske infekcije, ali dolazi prvo do uravnoteženja. Neutrofili u toku lečenja rastu do svoje normale, limfociti padaju i broj leukocita raste. Ako dođe do neke bakterijske infekcije, onda nam leukociti i dalje rastu i budu povišeni, neutrofili rastu i dalje i budu povišeni, a limfociti padaju i budu sniženi. Naravno, zbog bakterijske infekcije i CRP bude povišen. I ovo opet zavisi u kojoj fazi bakterijske infekcije uzimamo laboratoriju", navodi na koje se načine situacija može razvijati.

Opominje da laboratorijski nalazi nisu dovoljni da bi se neko sam lečio, te da to ne preprepčuje,

"Zato je bitno da lekar tumači laboratorijske nalaze", kategorična je doktorka.

Prikazani laboratorijski nalaz je rađen petog dana od pojave prvih simptoma, što sugeriše da je do nekih promena, ili kako je rečeno - odsutpanja - već došlo.

Gledajući neke ranije nalaze, nešto "prošaranijih" vrednosti (slika 2), takođe ove zime, Obradović komentariše da je posredi isto virusna infekcija, ponovo moguće korona.

Reč je o nalazima rađenim 15-ak dana od prvih tegoba i nakon završetka terapije.

"Ovo je pokazalo da virus još uvek postoji u organizmu. I to je mogla da bude korona. Test na kovid je vrlo specifičan - bris može prva tri, četiri dana da se uzme. Posle toga uglavnom dobijamo negativan nalaz", ističe ograničavajuće okolnosti.

Komentariše i da su virusna oboljenja u jeku, te da je mnogo obolelih od korone, od prehlade (adenovirusa), ali da su brojna gripozna stanja.

"Razlikovali bismo ih po simptomima, iako su sve virusne infekcije. Kod gripa imamo da temperatura ide do 40 stepeni i traje četiri dana, okvirno. Imamo bol u očnim jabučicama pri pokretanju očiju. Nastaje naglo. Inkubacija traje par sati do dva dana. Gori je od kovida. Bukvalno se čovek oseća kao kod onog prvog kovida, polomljen, sa bolom u mišićima i zglobovima, kao da je tenk prešao preko njega.

A kod kovida imamo blažu temperaturu, jedan dan, čak se i ne primeti nekada. Ali, čovek je vrlo umoran, produženo oseća zamor, može i dve nedelje da se brzo zamara, da ga vuče krevet, da je pospan", navodi doktorka.

(Telegraf.rs)