Ovo je običaj koji treba da ispoštujemo večeras, uoči Božića: Veruje se da donosi čudo
Uzbudljivi trenuci Božićne noći u Srbiji nose sa sobom mnoge tradicije
Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. To je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima.
Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda.
Mnoga crkvena pravila su obojena narodnim običajima, te vam donosimo šta bi to trebalo da radite uoči Božića.
Uzbudljivi trenuci Božićne noći u Srbiji nose sa sobom mnoge tradicije, a jedan od neizostavnih običaja je stavljanje slame pod jastuk, ali i posipanje po podu, stavljanje ispod stola i slično.
Smatra se da posipanje žita po slami simbolizuje Majku Božiju, koja je, kad se Isus rodio, žito bacala stoci koja je bila u štali kako ne bi grickali slamu na kojoj je Hrist ležao. Orasi u slami postavljeni po uglovima kuće trebali bi da simbolišu Božiju vlast na sve četiri strane sveta.
Međutim, postoje i druga verovanja koja su vezana za ovaj običaj. Naime, slama koja se raznosi po kući, jelo na podu i raznošenje oraha po ćoškovima deo su kulta mrtvih.
Slama, kao prirodni element, ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj tradiciji. Smatra se simbolom plodnosti, obilja i zaštite od zlih sila. U kontekstu Božića, slama postaje deo rituala koji nosi blagoslov i želje za prosperitetom.
Unošenje slame prati još jedna folklorna tradicija. Kada se seno prostre, neko od starijih ukućana, obično majka, šetajući ukrug oko slame, kokodače i glumi kokošku, dok je prate deca iz kuće i imitiraju piliće koji pijuču i kljucaju. Deca se potom smeste u slamu i igraju tražeći simbolične darove kao što su slatkiši, parice ili voće.
Etnolog Vesna Marjanović za Ona.rs ističe da je slama pre svega bila deo narodne tradicije, vezana za zimu i hladnoću, ali da ga je crkva vremenom iskoritstila i preokrenula u simboliku poda od pećine. Takođe objašnajva da je ranije bio običaj da se, kada se postavi slama na podu, na njoj i spava, što danas, naravno, niko ne praktikuje. Pijukanje dece, kaže, simboliše kretanje unapred i najavljuje napredak kuće.
Pre same večeri, domaćica bi pažljivo pripremala slamu koja će biti postavljena ispod jastuka. Slama se često oblikuje u oblik malog gnezda ili venca, ukrašava grančicama badnjaka ili cvećem, čineći je spremnom za postavljanje pod jastuk.
Slama pod jastukom smatra se mestom gde duhovi predaka i božanske sile donose blagoslov i zaštitu domaćinstvu. Veruje se da slama ima moć da privuče pozitivnu energiju, čineći prazničnu noć magičnom i bezbednom.
Stavljanje slame pod jastuk tokom Božićne noći donosi ne samo tradiciju već i osećaj povezanosti s korenima i poštovanja prema simbolima plodnosti i blagoslova. Ovaj stari srpski običaj čini prazničnu noć još posebnijom, unoseći u dom magičan dodir tradicije i duh praznika.
Etnolog Vesna Marjanović, govori kako postoje razne priče, legende i običaji, ali da se po starom predanju sklanjalo sve oštro, poput noževa, jer se verovalo da se pokojnici mogu povrediti. Koliko god se neki običaji činili neobičnim, Božić se smatra praznikom koji spaja svet živih i mrtvih, zato se jede na podu kako bi se bilo što bliže zemlji.
Takođe, još jedan običaj koji objašnjava etnolog jeste čuvena rukavica kojom se badnjak drži. Veruje se da gola ruka ne sme dodirnuti grane badnjaka jer se smatra da predstavlja božansku pojavu i može imati prisustvo drugog sveta, zato se uvek pripremi par rukavica.
(Telegraf.rs)