Crkvu u stablu cera, jednu od najmanjih u Srbiji, prekrilo trnje: Oluja srušila stablo, pa ostao tužan prizor

Pre pet godina oluja je srušila stoletno stablo, a nakon toga, priroda je učinila svoje, te bez dobrog vodiča, teško da bi je ko našao ili prepoznao

Crkva u stablu cera posvećena Svetom Pantelejmonu, koju je pre 33 godine uradio Bogoljub Krstić u selu Jovac kod Vladičinog Hana, prekrivena je trnjem i šibljem, te je veoma teško prići do nje. Ovo je bila jedna od najmanjih crkva u Srbiji, jedinstvena po mnogo čemu, simbol prepoznavanja Vladičinog Hana, o kome već godinama unazad niko ne brine.

Pre pet godina oluja je srušila stoletno stablo, a nakon toga, priroda je učinila svoje, te bez dobrog vodiča, teško da bi je ko našao ili prepoznao.

Bogoljub se pre nekoliko godina upokojio, ali malobrojni stanovnici planinskog sela Jovac pričaju da je sanjao svetitelja i da je “dobio zadatak” da u starom cerovom drvetu načini crkvicu.

Tako je i bilo, kaže Saša Dimitrijević koji je poznavao Krstića. Graditelj ove jedinstvene svetinje bavio se poljoprivredom i radio je u jednom preduzeću u Vladičinom Hanu.

- Stablo je već bilo šuplje iznutra, a Bogoljub ga je prosekao na zapadnom delu da bi moglo da se uđe u njega, tako da su mogle da stanu tri osobe.

U visinu je išlo možda i 40 metara, a u blizini je bio kladenac, tj. izvor vode.

Crkva je osveštana i tu su ljudi donosili da seku kolače, služene su Liturgije. Unutra su bile ikone, minijaturni oltar, a na ulazu u crkvu Bube je, kako smo zvali Bogoljuba, napravio drvena vrata. Okolina je održavana, tako da je bilo živo ovde i lepo.

Naročito je prijatno leti, jer je predeo na početku doline, pa je u dodatnoj hladovini - priča Saša.

Ali od kada je oluja srušila cer, a ova mahala u Jovcu ostala sa svega nekoliko kuća, u ove krajeve šume retko ko zalazi.

Vidljivi su tragovi divljih svinja, kao i lovaca, među kojima je i Saša.

Izvor vode je presušio, lijane i kupine su prekrike donji deo cera. Vlaga i kiša su učinile svoje. Ikone su neprepoznatljive. Ostali su samo ramovi od njih.

Vrata su odvaljena, a krst na njima, kao i mesto za paljenje sveća jedini su svedok da je ovde svetinja.

Selo Jovac sada, osim ove, nema svoju crkvu.

Onu koje je imalo, u februaru 1977. godine odnelo je klizište, pa poptopila reka, kada su nastala veštačka jezera.

Bila je je to jedna od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji.

Tada je klizištem sa Grota i Oblika, pokrenuta klizna masa od 150 miliona metara kubnih zemlje, dovoljna da se njome popuni 150 fudbalskih stadiona.

Klizište je odnelo domove 58 porodica. Ostalo je pošteđeno jedino seosko groblje i četiri mahale, sa druge obale, gde je crkvica u stablu cera.

U njima je danas manje od tridesetak meštana, mahom starijih.

(Telegraf.rs/Slađana Tasić)