Naš najpoznatiji pulmolog savetuje: Pluća će vam biti zdravija ako promenite već danas OVE štetne navike

Prema rečima lekara, najvažnije je javiti se na vreme kada se pojave prvi simptomi, ali pre svega treba menjati loše životne navike

Astma poprima epidemijske razmere i u porastu je, tome može doprineti kako pušenje, stil života, zagađenje, tako i smanjena fizička aktivnost. Mnogi se takođe pitaju kako postkovid sada utiče na pluća, ono što mogu reći je da su sada ti simptomi znatno blaži, a generalno više podataka o postkovidu možemo imati tek kada se završe istraživanja koja nekada traju i godinama, kaže u razgovoru za Telegraf, dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS.

Porast broja astmatičara je zabrinjavajuć, te prema rečima našeg najpoznatijeg pulmologa, najvažnije je javiti se na vreme lekaru kako bi dobili terapiju u pravom trenutku, a s druge strane treba menjati životne navike.

Preporučujemo

- To je bolest koja se karakteriše sviranjem u grudima, napadima suvog i nadražajnog kašlja, može se desiti da vas probudi noću, da ne možete da dišete. Što se tiče starosnog doba, može oboleti svako u bilo kom životnom dobu, tako da pravila nema. Važno je bolest prepoznati na vreme, uzeti terapiju, uraditi potrebne dodatne dijagnostičke testove, a zlatni standard je svakako spirometrija. Opet se vraćamo na početak, sami smo donekle odgovorni za to, pa zašto ako na nešto možemo uticati to ne bismo i menjali, ako je neko pušač, najbolja stvar koju može uraditi za sebe je da prestane da puši, - kaže za Telegraf dr Stjepanović.

Kako lekar podseća, i migracije iz manjih sredina u veće gradove takođe doprinosi razvoju astme, i može biti još jedan od uzroka povećanog broja astmatičara.

- Virusi mogu da budu okidači za mnoge hronične bolesti, ali da bismo to tvrdili mora da prođe i po nekoliko godina kako bismo znali da li je to uzrok razvoja neke bolesti. Menjajem loših navika definitivno možemo uticati na statistiku, budimo fizički aktivni, odbacimo cigarete, javljanje lekaru prilikom prvih naznaka potencijalne bolesti, sve su to stvari na koje možemo uticati a koje mogu sprečiti razvoj bolesti ili nam pomoći da se ona otkrije na vreme, dodaje dr Stjepanović.

Od raka pluća godišnje oboli 7.000 ljudi

Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta, te  brojke pokazuju da godišnje od raka pluća oboli oko 7.000 ljudi, a umre oko 5.000.

-Važno je bolest otkriti u ranoj fazi kako bi se omogućilo lakše lečenje. Nažalost, mnogi se jave kasno, kada boelst već odmakne i kada automatski postajemo ograničeni što se tiče lečenja. Nekih 70 odsto pacijenata dođe kada je bolest već odmajla, dodaje dr Stjepanović.

Od simptoma javlja se kašalj, sa ili bez iskašljavanja, malaskalost, gubitak na težini, dok se u nekim odmaklim stadijumima bolesti javlja i iskašljavanje krvi.

-Kako su pluća veliki organ, tako i bolest u početku ne daje neke specifične simptome, zbog toga i kažemo da svaki kašalj treba ispitati kako bismo utvrdili o čemu se tačno radi kako bismo pristupili lečenju na pravi način.Dijagnoza je isključivo patohistološka, tako određujemo koji tip raka pluća u pitanju. To je važno jer danas postoje savremeni lekovi, imuno i biološka terapija, gde se bolest uspešnije drži pod kontrolom, objašnjava dr Stjepanović.

Direktor Klinike za pulmologiju UKCS dr Mihailo Stjepanović, čestita Novu godinu svim građanima Srbije, kao i osoblju klinike kojom rukovodi.

- Svima želim dobro zdravlje, sreće i uspeha, i da se u Novoj godini svi makar malo potrudimo da menjamo ono što nam šteti ili nam ne pomaže da budemo dobro, poručuje dr Stjepanović.

(Telegraf.rs)