Glavna sestra UKC Srbije o dežurstvu u noći dočeka: 31. decembar 1. januara dođe na naplatu

Vreme čitanja: oko 4 min.

Miroslava Mira Milošević, glavna sestra najveće kuće zdravstva u Srbiji - Univerzitetskog kliničkog centra Srbije svojim kolegama želi da sutra veče imaju što manje prijema i reanimacija

Foto: Nikola Anđić, Privatna arhiva

One su svakodnevni heroji naše zemlje. Zbog poziva koji su odabrale, mnoge ni sutra veče, u novogodišnjoj noći neće biti sa svojim porodicama. Teret koji nose medicinske sestre, one vole. Odgovornost koju imaju velika je za svaku, a pogotovo za one koje su na vrhu - glavne, kao što je Miroslava Mira Milošević, glavna sestra najveće kuće zdravstva u Srbiji - Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Zbog specificnosti posla koji obavlja, i vrlo često nepredvidivih situacija, na štetu porodice i ona je mnoge Nove godine i praznike, umesto sa svojima kod kuće,  provela na radnom mestu.

- Ne bi se to moglo reći ni dočekala Novu godinu sa kolegama i kolegenicama, već sam ih radno sa njima provela na poslu - kaže Mira Milošević na početku razgovora za Telegraf.rs.

Sestra Mira dugo radi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Gledajući njenu biografiju, išla je stepenik po stepenik, sigurnim koracima. Dugo je radila kao sestra na odeljenju u Služba Urgentne kardiologije u smenskom radu. 2012. godine je postala glavna sestra Postkoronarne Jedinice 2, zatim glavna sestra Klinike za Urgentnu internu medicinu a 1. februara 2023. godine imenovana je za glavnu sestru UKCS.

- Imenovanjem za glavnu sestru, moje obaveze, ovlašćenja, ali i odgovornost su u svakom pogledu znatno povećane. U suštini, odgovorna sam za sve službe na nivou UKC Srbije - priča nam sestra Mira.

Zar ovako lep i mlad da izgubim glavu na dočeku Nove godine?

Bez obzira na sve obaveze, pa i činjenicu da sigurno sve praznike neće biti sa porodicom, sestri Miri, ništa ne predstavlja teret. Pa i sam doček Nove godine, za koji bi mi, sa strane, rekli da postrojenima u ovoj noći ne da ni sekund odmora.

Bude, međutim, tu i priča za pamćenje.

Možda to vama tako deluje … - kaže na pitanje koliko je teško raditi u noći dočeka:

- Iako sam sticajem okolnosti radila u noći dočeka, to nikada nisam doživljavala kao teret. Naravno, bilo mi je žao što nisam sa porodicom, ali u isto vreme, bilo mi je zadovoljstvo što smo moje kolege i kolegenice i ja, baš u toj noći spasli i spasavali živote naših sugrađana. Svaka novogodišnja noć je nepredvidiva i posebna. Ali, zauvek će mi ostati u pamćenju jedan slučaj, kad nam je relativno mlad čovek, koji je iz sale za kateterizaciju srca, posle ugradnje stentova dovezen na odeljenje. Posle stabilizacije se zahvalio svima što mu je spasen život rečenicom: "Zar ovako lep i mlad da izgubim glavu na dočeku Nove godine?"  Posle je otpušten kući uz preporuku za terapiju. Čovek i danas dolazi kod nas na kontrole, i dalje je duhovit i lep, ali nije tako mlad. Pa, da li ima većeg zadovoljstva nego spasiti život jednom, tada relativno mladom čoveku? - zaključuje naša sagovornica.

Hrana, alkohol, tuče...

Pored ležećih pacijenata, koji su u najvećoj kući zdravstva duže ili kraće na lečenju, kao po nekom nepisanom pravilu, u samoj novogodišnjoj noći dolaze i dovoze se pacijenti u teškom stanju.

- Neki iz objektivnih razloga, a neki zbog preteranog konzumiranja alkohola, hrane a, nažalost, i fizičkih obračuna… Sve i svakakve situacije se doživljavaju tokom noći dočeka. Najviše bih volela da, ako Bog da, ovu Novu godinu moje kolege napokon provedu bez mnogo prijema i reanimacija. Zato bih svim građanima poručila da budu umereni u svemu, a posebno u jelu i piću, a hroničnim bolesnicima da, bez obzira na to što je novogodišnja noć, popiju svoju redovno propisanu terapiju. To je najbolja garancija za njihov lep provod a za naše mirnije dežurstvo - poručuje sestra Mira Milošević i otkriva da li više posla imaju 31. decembra ili 1. januara:

- Iz dosadašnjeg iskustva moglo se zaključiti da sve ono što se loše dešava i radi 31. decembra, dođe na naplatu 1. januara. Sve je to, moglo bi se reći, posledica malo slobodnijeg i neodgovornijeg odnosa prema zdravlju.

Novogodišnja noć, koju će glavna sestra UKCS pamtiti, kao i sve njene kolege, jeste ona u doba kada nam je kovid 19 odneo najviše života. Koliko je bilo zahtevno organizovai tu noć, napominje da je teško odgovoriti u jednoj rečenici, ali da su iz te noći izvukli najveću nagradu i zadovoljstvo.

- Situacija vezana za kovid 19, o kom smo svi na početku malo znali, zahtevala je svakodnevno prilagođavanje i svakodnevne promene organizacije u zavisnosti od broja i zdravstvenog stanja pacijenata. Na svu sreću, sve smo timski radili. Nismo vodili računa ni o radnom vremenu, ni o funkcijama - ko koju obavlja. Sa ove distance, divim se svim mojim kolegama i koleginicama kako su uspeli u tim vanrednim okolnostima da organizuju i izdrže sav posao. A, on je  je iz dana u dan bio sve veći. Sada, u neformalnim razgovorima, kada o tome pričamo, dolazimo do zaključka da smo u toj novogodišnjoj noći mnoge živote spasli. I, to nam je najveća nagrada i zadovoljstvo - ističe Miroslava Milošević.

Mira je, najpre, majka i supruga. Za posao koji obavlja, kaže da na sreću, ima potpuno razumevanje i podršku porodice da istraje i na poslu, a da porodica, uslovno rečeno, što manje trpi.

- Naravno, nije lako jednoj porodičnoj ženi da uskladiti toliko odgovoran posao, obaveze i odgovornost funkcije koju obavljam, i sa druge strane obaveze koje kao supruga i majka privatno imam - iskrena je glavna sestra UKC Srbije Mira, koja je vrlo često prinuđena da deo poslovnih obaveza obavlja i kod kuće.

Mi joj želimo da bude još uspešnija, i istrajnija, i na poslu, i kod kuće! 

(Telegraf.rs)