Epidemija velikog kašlja prijavljena u Beogradu: Ova grupa dece najugroženija, svi zanemaruju prvi simptom

Begović Lazarević je objasnila da među registrovanim obolelima ove godine 70 posto je kompletno vakcinisane dece

Gradski zavod za javno zdravlje prijavio je epidemiju velikog kašlja u Beogradu, a prema poslednjim podacima registrovano je 409 potvrđenih slučajeva velikog kašlja, među kojima 70 posto kompletno vakcinisane dece. Epidemiolog Ivana Begović Lazarević je navela da je na nedeljnom nivou u poslednjih mesec i po dana registrovano po 100 prijavljenih slučajeva.

"To je neobičan broj, ali nije nešto što je neočekivano zato što postoji mogućnost dijagnostike. Deca koja su najviše zastupljena, tinejdžeri, dosta se kreću, niko neće izostajati sa nastave ukoliko imaju samo kašalj, a tada su najzarazniji i to je jedno od objašnjenja zašto smo sada suočeni sa velikim brojem obolelih", rekla je Begović Lazarević za Tanjug.

Preporučujemo

Ona je ukazala da je manji broj slučajeva velikog kašlja registrovan prethodnih godina, pogotovo za vreme pandemije kada su u upotrebi bile medicinske mere poput nošenja maski i izbegavanja okupljanja u zatvorenim prostorijama.

"Mi nismo tada dali ni mogućnost da se to prenosi sa jedne na drugu osobu. Rezultati pokazuju da se na tri do pet godina mogu javljati epidemije. U zemlji i u okruženju je takođe taj broj u porastu. U Hrvatskoj je registrovano 2.200 zaključno sa decembrom", rekla je Begović Lazarević.

Prema njenim rečima, broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, dva slučaja 2021. godine, u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja, a tokom 2023. godine je bilo 409 slučajeva.

Begović Lazarević je navela da nakon perioda od sedam do 10 dana, najduže 21 dan od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti.

"U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja. U prvom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi, kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj koji traju jednu do dve nedelje", istakla je Begović Lazarević.

Ona je rekla da u drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći.

"Trajanje drugog stadijuma infekcije je jedna do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna", navela je Begović Lazarević.

Kako je rekla Begović Lazarević, u poslednjem stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih, a najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

"Najviše su ugrožena deca do 12 meseci, koja su nekompletno vakcinisana ili su nevakcinisana, da su obolela u prva dva meseca, dok nisu stasala za prvu dozu vakcine", naglasila je Begović Lazarević.

Begović Lazarević je objasnila da među registrovanim obolelima ove godine 70 posto je kompletno vakcinisane dece, a najviše je zastupljeno tinejdžera među obolelima između 10 i 14 godina.

"Dokazano je da i nakon preležanog velikog kašlja imunitet traje desetak godina. Jedna osoba može i dva do tri puta u toku života da dobije veliki kašalj. Vakcinalni imunitet nije doživotan, ali je blaža klinička slika", navela je Begović Lazarević.

Epidemiolog je navela da je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija.

"Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta", ukazala je Begović Lazarević.

Objasnila je da imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza.

"Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole, najkasnije u toku prvog razreda", zaključila je Begović Lazarević.

(Telegraf.rs)