Danas slavimo Materice, najveći praznik majki: Deca neka spreme kanape, a one poklone

Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Materice, jednu od tri posebne nedelje koje postoje u crkvenim službama, a povodom rođenja Isusa Hrista. Ovo je najveći  hrišćanski praznik majki i žena, a danas se valja da deca porane i "vežu" majku na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detinjce.

Materice padaju drugu nedelju pred Božić, a u pripremnim nedeljama pred ovaj najradonsiji hrišćanski praznik narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.

Preporučujemo

Danas deca "vezuju" majke, a one im se "dreše", tj. darauju poklone. To uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, koje stvara prazničnu atmosferu. Simbolika uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja je vrlo jasna - pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.

U želji da njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i on - Božić - ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo". To vezivanje i drešenje prevazilazi porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik rođenja spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni, navodi SPC na svom sajtu.

Toga dana, deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se dreši.

Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.

Na Materice je običaj i da sve žene odu u crkvu na liturgiju da ih sveštenik pričesti, te da im se oprosti svi grehovi koje su eventualno počinile te godine. Jedno narodno verovanje kaže i da na današnji dan nikako ne treba obući već nošenu garderobu, već samo novu, kako bi "čisti" ušli u Novu godinu.

Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon, a na današnji praznik žene ne bi trebalo da spremaju kuću.

Isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u pretprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

Materice su praznik Svetih srpskih majki, Detinjci su dan Svete srpske dece, a Oci - dan Svetih srpskih otaca, čiji se broj ne može izbrojati.

(Telegraf.rs)