Žena hrabrog i širokog srca: Užičanka Radmila bori se za prava lepšeg pola
Autorka je i realizatorka velikog broja obuka za ekonomsko osnaživanje žena
– Na jednoj radionici čula sam ženu koja je na pitanje: "Zašto ste Vi ovde?", rekla: "Da pomognem sebi i drugima". Ta rečenica je postala i moj moto – kaže Radmila Gujaničić koju je borba za prava žena u potpunosti ispunila i vodila je neizvesnim putem koji je bio i lep i težak, piše Infoera.rs.
Takav entuzijazam, požrtvovanost i istrajnost retko ko poseduje kao Užičanka Radmila Gujaničić po čemu je prepoznatljiva ne samo u Užicu, već i znatno šire. Ceo svoj život posvetila je borbi za poboljšanje položaja žena.
Još 1998. godine osnovala je prvu feminističku grupu u zapadnoj Srbiji, Ženski centar Užice, u kome je do 14. marta ove godine bila predsednica Upravnog odbora i uvek se bavila razvijanjem programa, rodnim studijama, ekonomskim osnaživanjem žena uopšte i posebno žena sa sela kao i borbom protiv diskriminacije po osnovu pola i roda.
Autorka je i realizatorka velikog broja obuka za ekonomsko osnaživanje žena. Radila je na osnivanju ženskih grupa u zapadnoj Srbiji i osnivanju zadruga. Inicirala je i pomogla pokretanje brojnih projekata, jedan od njih je "Prikupljanje i reciklaža tekstila prema održivim socijalnim uslugama" 2010. godine.
On je prepoznat od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih institucija kao važan za zapošljavanje žena iz ranjivih grupa. Na njegovim temeljima nastao je "Retex", inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila koji zapošljava žene iz ranjivih grupa. Dugogodišnja je članica Viktimološkog društva Srbije.
Radmila Gujaničić je 2015. godine u okviru Ženskog centra Užice pokrenula novu uslugu SOS telefona, koja je u junu 2018. licencirana. Od 2015, pored aktivnog rada na ekonomskom osnaživanju žena, bavi se i zagovaračkim procesima za regionalizaciju SOS telefona i izgradnju sigurne kuće na području Zlatiborskog okruga.
Aktivna je u Mreži "Žene protiv nasilja", u okviru koje je 2022. godine radila na "Mapiranju kapaciteta i usluga Mreže žene protiv nasilja". Sinergija rada na ekonomskom osnaživanju i pomoći i podršci ženama žrtvama nasilja jedan je od najboljih načina da im se pomogne da izađu iz nasilja. Uporedo, Radmila je pohađala niz obuka za pružanje podrške ženama žrtvama nasilja i stekla odgovarajuće sertifikate.
– "Slučajan" susret sa školskom drugaricom Slavicom Simić i razgovor sa njom o potencjalnom osnivanju udruženja žena doveo me je na radionicu „Žensko ljudsko pravo na odmor“ koju su vodile Sonja Drljević i Vesna Nikolić Ristanović iz Beograda, koja je bila sudbinski susret sa nečim i nekim za čim sam ceo život žudela. Odmah sam znala da sam našla nekoga sa kim se suštinski razumem i u potpunosti sam se predala radu na tom polju koji se u najširem smislu može nazvati borba za prava žena. Inače, to je bio po mnogo čemu težak period u mom životu pa me je ta nova strast u potpnosti ispunila i dala mi ishodište koje me je usisavalo kao pijavica i vodilo neizvesnim putem koji je bio i lep i težak. Na jednoj radionici čula sam ženu koja je na pitanje: "Zašto ste vi ovde?", rekla: "Da pomognem sebi i drugima". Ta rečenica je postala i moj moto.
(Telegraf.rs)