"Biljo, Biljo, ja pričam": Vasiljevići žive sa 200 papagaja, Mića gazdarici uvek poželi dobro jutro

Sa njima se igraju i žmurke

U porodičnom domu Vasiljevića iz Zaječara, nikada nije dosadno. Od ujutru se čuju ptice, koje ne pevaju, već pričaju. Dragoslav i Biljana trenutno imaju oko 200 papagaja, različitih vrsta od tigrica, nimfi, kakadua, ara i to najviše vole one koje pričaju i oponašaju govor ljudi. Pa je tako svakoga dana u kući veselje kada se od Miće i Alena koji su kućni ljubimci čuje poneka nova reč ali ne retko i citava rečenica.

Preporučujemo

- Volim od malena, ali isključivo papagaje koji oponašaju govor ljudi. Ta ljubav traje do dana današnjeg. Imam sreću što sam pronašao suprugu koja možda ptice voli više od mene, pa tako nemam problem što već godinama unazad ne idemo na godišnji odmor, jer nemamo kome da ih poverimo. Volimo ih previše i ništa nam nije teško. Oko nih ima posla kao oko dece. Dan mi počinje u pet ujutru . Odlazim u gnezda i tamo ih hranim pomoću špriceva, čistim , zagrevam i proverava i ništa toplotu prostorije. I to iziskuje i trud i odricanje ali tako je kako je volimo ih i ništa nam ne pada teško - kaže Dragoslav Veselinović iz Zaječara.

- Inače, ove veće hranimo zrnevljem, povrćem, voćem, barenim jajima, šargarepom. Alen, koji je naš ljubimac za mandarine bi prodao sve. Najviše ih voli i samo pomoću njih uspevamom ponekad da ga uvučemo u kavez. Oni se toliko vezuju za ljude da to ponekad nije dobro. Jer, u slučaju da nismo tu doživljavaju stres, od čega im opada i perije, od stresa se čerupaju, tako da se mi trudimo da uvek budemo kući - dodaje Dragoslav.

- Po ceo dan pričaju. Čim moja žena uđe u kuću Mića isključivo njen ljubimac, odmah joj kaže "Dobo jutro" ili "Biljo, Biljo, ja pričam!" Ne sme nikoga da pomazi drugog, odmah postaje ljubomoran i agresivan pokušava da je kljucne ili štipne - kroz smeh priča Dragoslav i nastavlja.

- Ukoliko Mića stalno nešto ponavlja, Alen kakadu, mu često kaže "Mićo ćuti, uđi u kuću!" Mi se smejemo jer su kao deca i veoma su pametni. Radujemo se svakoj novoj naučenoj reči i rečenici. Prodajemo papagaje, od kojih nema neke zarade, ali najsrećniji smo kada neko dete usrećimo.

Supruga Biljana im se potpuno posvetila. Uvek joj je neka ptica u krilu koju mazi i one uživaju.

- Mića sada ima svoju ženku, ali toliko je vezan za mene da ne smem da uđem u kuću, odmah je zanemaruje. Pa tako samo od njih nemamo naslednike. Ali biće, mislim da ću biti najsrećnija tada - kroz smeh priča Biljana, koja se često sa njima igra žmurke, najčešće jer oni znaju i da se skrivaju kao deca, pa to bude veselje u kući i smeha nikad nije dosta.

(Telegraf.rs/ Milica Ristić)