Danas je Sveti Nikola, najveća srpska slava, zove se i vodenom: Zaštitnik je mnogih a one treba da mu se mole
Nikoljdan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni praznici danas Svetog Nikolu, najveću slavu u Srbiji. Nikoljdan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom.
Zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti...
Preporučujemo
Ovo su mere koje će dugoročno rešiti zagađenost vazduha u Zrenjaninu: Neke su tako jednostavne
Ovo su heroji Srbije na dan izbora: Pogledajte kako su spasioci izvukli devojku iz provalije na Divčibarama
Čudotvorac, zaštitnik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih srpskih svetaca. Smatra se da pola Srba slavi Nikoljdan dok ona druga polovina ide na slavu, koja je uvek u vreme posta.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije. Bio je jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili.
Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč "niki" znači pobeda, a "laos" znači narod, vernici.
Nikolaj se duhovnom životu naučio kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se Nikola zamonašio. Po upokojenju roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela.
Nakon toga Sveti Nikola je izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu, obilazio gradove i sela. Zato je Svetog Nikolaja Čudotvorca narod još za života proglasio svetiteljem.
Veza Svetog Nikole i Deda Mraza
Prvi zapisi o episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, Svetom Nikoli, potiču iz četvrtog veka nove ere. Od ovog sveštenog lica, poznatog po humanosti, nastale su mnoge legende i priče o današnjem Deda Mrazu.
Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije. Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje traba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.
(Telegraf.rs)